Moja farma - Vaš vodič kroz svet poljoprivrede

Turisti, željni netaknute prirode, koji dođu u Dimitrovgrad, put će svakako odvesti do tradicionalne farme „Ivanov” u selu Kamenica, koja se nalazi u Parku prirode Stara planina u dimitrovgradskom Visoku.

Ova farma za očuvanje autohtonih rasa je na gazdinstvu koje ima tradiciju dužu od 150 godina. Porodica Ivanov gaji domaću autohtonu, danas već retku stoku - goveda rase buša, balkanskog magarca, karakačansku ovcu, balkansku kozu i svrljišku kokoš. Stado karakačanske ovce na farmi „Ivanov” jedno je od svega tri stada u Srbiji.
Većina objekata u okviru gazdinstva Ivanovih je građena u stilu moravske arhitekture, od tradicionalnih materijala (kamen, drvo, zemlja i slama), starosti od 60 do 150 godina. Posebno su interesantne stara vunovlačara i vodenica.

Odmor za decu u ruralnim domaćinstvima sve traženiji među Beograđanima. Mališani iz grada uče da skupljaju jaja, beru paradajz, rade u bašti.

Sela na Staroj planini u opštinama Pirot i Dimitrovgrad, dobiće 450.000 evra pomoći za razvoj poljoprivrede i seoskog turizma. Pomoć je iz "Star programa" Ministrastva poljoprivrede, koji finansiraju Svetska banka i Globalni fond za životnu sredinu Ujedinjenih nacija. 

Praistorijsko selo na Pločniku otvoreno je juče, a čine ga pet kuća sa pomoćnim objektima izgrađenih od drveta i blata. Ovo naselje identično je selima iz perioda neolita koja su pripadala vinčanskoj kulturi.

Do pre osam godina na mapi valjevskog kraja teško da ste mogli da pronađete seosko domaćinstvo kojem je, pored poljoprivrede, dodatni izvor prihoda bilo i ugošćavanje turista. Danas je na toj karti ucrtano 15 sela sa 25 domaćina koji se bave seoskim turizmom i gostima nude oko 125 kreveta.


Suprotno tipično srpskoj „da komšiji crkne krava”, u okolini Valjeva seoski turizam je počeo da se razvija pod maksimom: „Ako je on, i ja ću”. Učinak za 2008. godinu je oko 3.000 noćenja gostiju iz Srbije kod seoskih turističkih radnika na području Valjeva.

U Kragujevcu je juče otvoren drugi međunarodni Sajam turizma i seoskog turizma na kome se predstavljaju mnogobrojni izlagači iz više zemalja. Sajam, na kome se predstavljaju turistički centri, banjska i klimatska lečilišta, zdravstveno - rekreativni i SPA centri, nacionalne, regionalne i gradske turističke agencije kao i promoteri seoskog i lovnog turizma, biće otvoren do subote 20. novembra.

Jedno su potencijali, a drugo je poznata turistička destinacija. Ovom konstatacijom, izrečenom na nedavno završenom prvom Kongresu seoskog turizma u Kragujevcu, predsednik Evropske organizacije za standardizaciju kvaliteta smeštaja ruralnog turizma Klaus Erlih praktično je opisao i trenutno stanje srpskog seoskog turizma i mogućnosti njegovog razvoja.

U Srbiji je 2004. godine radilo oko 50 seoskih domaćinstava koja su se bavila turizmom. Danas je taj broj uvećan na 500 i ima tendenciju rasta. Zbog toga je nedavno osnovana Nacionalna asocijacija za razvoj seoskog domaćinstva, koja ima zadatak da ova domaćinstva udruži i da unapredi njihovo poslovanje.
– Naš zadatak je da se domaćinstva udruže na terenu, i to iz čistog interesa kako bi se uticalo na razvoj ove grane turizma. Na taj način će se rešiti problemi, nedostaci i propusti, ali i primeniti dobra praksa.

U Srbiji će sledeće godine početi realizacija četiri pilot projekta za podršku razvoju seoskog turizma u južnom Banatu, Podunavlju, centralnoj i zapadnoj Srbiji, kazao je državni sekretar za turizam Srbije Goran Petković.

Posle usvajanja nacionalne strategije i programa ruralnog razvoja, očekuje se da će za razvoj seoskih područja Srbije u državnom budžetu biti izdvajano oko 50 miliona evra godišnje, od kojih bi više od dve trećine trebalo da stigne iz fondova EU, izjavio je predstavnik Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Dragan Stefanović.

- Kad naša zemlja postane kandidat za člana EU, očekujemo da će pomoć iz predpristupnih fondova za ruralni razvoj iznositi oko 37,5 miliona evra godišnje, s tim da taj novac moramo opredeliti u budžetu a kasnije će biti refundiran - rekao je Stefanović na javnoj raspravi o Planu strategije ruralnog razvoja Srbije od 2009. do 2013. godine.