Moja farma - Vaš vodič kroz svet poljoprivrede

Vlada Srbije nema strategiju koja bi se bavila seoskim domaćinstvima, razvojem poljoprivrede i sprečavanjem odlaska ljudi sa sela.

Država ne može da utiče na cenu maline u Srbiji jer ona zavisi isključivo od kretanja na međunarodnom tržištu, ocenjuju stručnjaci.

Na evropskom tržištu ponuda malina se uvećava. Godišnja proizvodnja maline u Srbiji od 60.000 do 90.000 tona. Agroekonomisti najavljuju za 2010. godinu nižu otkupnu cenu od ovogodišnje.

Cena maline u vreme ekonomske krize igra veliku ulogu. Na evropskom tržištu ponuda se uvećava. Pored Čilea i Poljska je proizvođač malina, pa sve više konkuriše voćarima u Srbiji.

Stručnjaci tvrde da, kada bismo imali veći broj modernih hladnjača sa takozvanom kontrolisanom atmosferom, mogli bismo da ponudimo inostranim kupcima daleko kvalitetniji plod.

U Srbiji ima 700.000 nezaposlenih, a nedostaje radna snaga za berbu voća ili ljudi rade na crno, što je još gore. Imamo pola miliona gladnih i neadekvatno hranjenih, a 400.000 hektara neobrađenih oranica. Poljoprivreda je prepuna nonsensa, prepuštena je na milost i nemilost jer država smatra da je treba prepustiti stihijskom tržištu. Sjedinjene Države ili Evropska unija ni bankarski sektor ne prepuštaju stihiji, već upumpavaju novac - kaže za “Blic” Miladin Ševarlić, profesor Poljoprivrednog fakulteta i jedan od tri kandidata za ministra poljoprivrede u Našoj Vladi.

Predsednik Društva agrarnih ekonomista Srbije Miladin Ševarlić izjavio je Tanjugu da je neophodno izvršiti temeljnu rekonstrukciju koncepta domaće agrarne politike i u taj proces uključiti najveći mogući broj poljoprivrednih subjekata.

Podržavam inicijativu da se veća novčana sredstva izdvajaju za navodnjavanje jer je to svakako u interesu poljoprivrede Srbije, kaže za Danas agroekonomista Miladin Ševarlić.

Predsednik Društva agrarnih ekonomista Srbije Miladin Ševarlić izrazio je nadu da će sledeća godina biti berićetnija u pogledu agrarnog budžeta i drugih izvora sredstava namenjenih poljoprivredi

Učešće zemljoradničkih zadruga u bruto dodatoj vrednosti srpske poljoprivrede je izuzetno skromno - svega 1,5 odsto, što je beznačajno u odnosu na raspoložive demografske i agrarne resurse, izjavio je Tanjugu predsednik Društva agrarnih ekonomista Srbije Miladin Ševarlić.

Država će izaći u susret starijima od 65 godina tako što će kupiti njihove usitnjene parcele, učiniti ih atraktivnim i potom izdati u zakup. Kritičari ovakve mere kažu da država ne treba da se bavi otkupom zemlje. Uz to, upućeni tvrde da u ovom trenutku ima prečih potreba od izdvajanja milion evra za pomenute namene