Moja farma - Vaš vodič kroz svet poljoprivrede

Kompanija KWS ove godine proslavlja 150 godina postojanja. Od udruženja proizvođača u malom mestu na severu Nemačke -  Klainvancleben, koje je preraslo u malu semensku kuću sa pionirskim zadatkom da unapredi proizvodnju šećerne repe, KWS je izrastao u multinacionalnu kompaniju koja posluje u više od 68 zemalja i zapošljava više od 2200 stručnjaka različitih profila. Istraživanje, razvoj, biotehnologije, proizvodnja, agroservis samo su neke od oblasti delovanja KWS-a u razvoju ponude hibrida kukuruza, suncokreta, uljane repice, secerne repe.        
Preko svoje članice KWS Seme YU, u Srbiji kompanija deluje već 4 godine.

Ministarastvo poljoprivrede SAD objavilo je u četvrtak prognozu da će proizvodnja kukuruza ove godine u SAD iznositi 14,8 milijardi bušela (580 miliona tona), uz rekordan prinos od 166 bušela po jutru (10,46 tona po hektaru).

Opština Svrljig priprema se da izađe iz kruga nerazvijenih, sve je više poljoprivrednika koji registruju gazdinstva i proširuju voćnjake ili podižu nove. Saradnja sa pobratimskim mestom Šentjernej, osim razmene iskustva, donosi im i druge pogodnosti.

Ministar poljoprivrede i trgovine Dušan Petrović izjavio je da mere agrarne politike moraju da vode računa i o velikim i o malim proizvođačima, a da je nacionalni interes veći izvoz poljoprivrednih proizvoda višeg stepena prerade.

Srbija će u trenutku kada uđe u Evropsku uniju (EU) imati pravo da koristi od 1,1 do 1,7 milijardi evra iz evropskih fondova za razvoj poljoprivrede, izjavio je juče na 79. Međunarodnom poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu, zamenik ministra poljoprivrede Holandije, Anri de Roj.

Često zaboravljamo da u osnovi svega stoji proizvođač, poljoprivrednik, i svi se zaklinjemo da sve što radimo radimo upravo zbog njega. Ako je tako, hajde da mu damo da sam odlučuje o tome šta je dobro za njega. Hajde da napravimo sistem u kome će on sam birati i imati mogućnost da odlučuje ko će ga predstavljati u svim institucijama ili, još bolje, hajde da mu damo te institucije na upravljanje - jer u osnovi one, zaista, jesu tu zbog njega i ako njemu nisu potrebne, ne treba ni da postoje.
Institucije koje su bile kreirane za plansku centralističku privredu, usmerene da pruže servis velikim državnim farmama ili zadrugama, nisu u stanju da se u kratkom vremenskom periodu prilagode promenjenim uslovima privređivanja - tržišnoj ekonomiji i orijentaciji ka porodičnim farmama. Ljudi koji čine te institucije nemaju znanja i kapaciteta za promene, već pokušavaju da nametnu rešenja iz prošlosti. Imamo čitav niz institucija koje su neophodne poljoprivredi, ali ne ovakve kakve jesu danas, već prilagođene sadašnjoj situaciji i sa vizijom svoje uloge u budućnosti. Za ovo su potrebne promene pravila igre i mentaliteta. Ali ne samo to, da bi promene bile uspešne, institucije tj. pojedinci u njima moraju prihvatiti promene kao nužne, a ne kao nametnute. Ukoliko ovo nije moguće, treba graditi nove institucije sa novim ljudima.

Sticanjem statusa kandidata za članstvo u EU pred Srbijom se, nesumnjivo, otvaraju mogućnosti koje se neretko izražavaju u milionima evra koje Srbiju “očekuju” iz IPARD fondova. Na žalost, u javnosti se malo zna da se ovde zaista radi o mogućnostima čija iskoristivost direktno zavisi od spremnosti administracije i osposobljenosti građana. Da li je srpska administracija spremna a građani osposobljeni da iskoriste ove mogućnosti, pitanje je na koje u ovom trenutku nije moguće dati pozitivan odgovor.

Najnovija naučna studija bazirana na DNK analizi pokazuje da je poljoprivedu u Evropi širila sasvim konkretna grupa ljudi slična današnjim Kiparanima ili Grcima. Poljopriveda se širila sa juga na sever kontineta od 11.000 do 6.000 godina pre nove ere, dok su na primer Finci istrajavali kao lovci.