Moja farma - Vaš vodič kroz svet poljoprivrede

U toku prve polovine ove nedelje dotok vode u Hidroelektrani "Bajina Bašta" bio je 50 kubnih metara u sekundi (m3/sec), što je ispod minimuma, pa je i proizvodnja električne energije bila ispod proseka, saopštila je danas Elektroprivreda Srbije.

Nedavne oluje i suše koje su izazvale skok cena prehrambenih proizvoda samo su "tužan nagoveštaj" onoga što će se dešavati kada klimatske promene postanu još intenzivnije, ocenjuje nevladina organizacija Oxfam.

Srbija bi trebalo da iskoristi očekivane klimatske promene dodatnim ulaganjem u poljoprivredu i šumarstvo, kažu stručnjaci.

Emisije ugljen-dioksida (CO2) u svetu povećale su se za 45% između 1990. i 2010. i dostigle rekordnih 33 milijardi tona, iako se u mnogim zemljama sada više koriste obnovljivi izvori energije i nuklearna energija, a uvedene su i mere za uštedu energije, pokazuje najnoviji izveštaj Zajedničkog istraživačkog centra EU (Joint Research Center - JRC).

Naučnici su utvrdili, a preneo Daily Mail, da se obim Zemlje postepeno povećava, a da je za to glavni krivac globalno zagrevanje i topljenje leda na polovima.

Svetska emisija ugljen-dioksida (CO2), gasa koji se smatra glavnim krivcem za globalno zagrevanje, na putu je da ove godine ostvari novi rekord.

Ministri za zaštitu prirodne sredine Srbije, BiH, Makedonije, Crne Gore i Albanije definisali su danas aktivnosti Akcionog plana kako bi se smanjile posledice klimatskih promena.

Ministri su na sastanku u Sarajevu utvrdili aktivnosti za smanjenje opasnosti od poplava i prilagođavanje velikom rastu temperatura vazduha, sušama i drugim posledicama klimatskih promena.
Prvi sastanak ministara za zaštitu prirodne sredine iz regiona održan je danas u Sarajevu, pod pokroviteljstvom Saveta za regionalnu saradnju (RCC) i Regionalnog centra za prirodnu sredinu za centralnu i istočnu Evropu (REC).

Predstavljen nacionalni dokument za borbu protiv klimatskih promena. Nepovoljni klimatski scenario predviđa velike štete u poljoprivredi.

Usvajanjem Zakona prema kojem je ozbiljno i po život opasno zagađivanje okoline krivično delo okončana je dugogodišnja borba institucija Evropske Unije. Emisija štetnih gasova, istovar štetnog otpada i trgovina i ubijanje ugroženih vrsta ptica i životinja od juče je jedan korak bliže tome da se smatra krivičnim prestupom širom Evropske Unije pošto je zakon o zagađenju životne sredine stupio na snagu.
Zemljama članicama EU određen je rok od dve godine da odrede efikasne i prikladne kazne za ljude koji su odgovorni za zagađenje koje uzrokuje smrt i nanosi ozbiljnu štetu životnoj sredini.

Kompanije će se smatrati odgovornim za prestupe koje počine njihovi zaposleni. Usvajanje Zakona označava kraj dugogodišnje borbe Evropske komisije i nacionalnih vlada zemalja članica EU oko zakonskih ovlašćenja.

Zemlje članice EU su do sad različito tretirale krivična dela prema životnoj okolini. Tako, na primer, nezakoniti istovar otpada ne smatra se krivičnim prestupom u Portugalu, dok se u Nemačkoj može dobiti zatvorska kazna od deset godina za najozbiljnija krivična dela u ovom domenu. Slično tome, uništenje prirodnih bogatstava u Italiji i Rumuniji nije deo krivičnog koda, dok u Poljskoj za isti prestup ljudi mogu dobiti zatvorsku kaznu u trajanju od pet do 30 godina, dok litvanski prestupnici mogu otići u zatvor na četiri godine.

Ekstremne vremenske nepogode koje su u pogodile Zemlju - kiše u Pakistanu, vrućine u Rusiji, uragani na Karibima, klizišta u Kini - začuđuju čak i naučnike, koji se ipak slažu da će takvi događaji biti sve češći.