Na te kredite, koji bi trebalo da se pojave na tržištu za nekoliko meseci, kad bude završeno licenciranje javnih skladišta, za sad ne mogu računati mali poljoprivrednici. Trenutno se u akciju finansiranja poljoprivrede, koju svojim garancijama podržava i Evropska banka za obnovu i razvoj, uključila samo Societe Generale banka, koja nudi pozajmice ne manje od pola miliona evra. To je jedan od glavnih argumenata kritičara da će te pozajmice pomoći samo malom broju paora.

 

Ugovor vredan 20 miliona evra, o finansiranju poljoprivrednika robnim zapisima, potpisali su krajem prošlog meseca Societe Generale banka i EBRD, uz podršku Ministarstva poljoprivrede i Kompenzacionog fonda.

Zdravko Krunić, član Izvršnog odbora Societe Generale banke, smatra da je novi vid finansiranja odlična prilika da se pomogne poljoprivrednicima koji trenutno, zbog toga što nemaju obezbeđenje, ne dobijaju adekvatnu podršku od banaka.

Narodna „kako seješ tako ćeš požnjeti“ važi bukvalno za sve osim za poljoprivrednike. Očekuje se, naime, da će prinos pšenice biti oko 30 odsto niži od očekivanog te da će ovogodišnjeg roda biti oko 1,6 miliona tona (umesto planiranih 1,9 miliona). Pri tom, svi su izgledi da će samo oni poljoprivrednici koji imaju veću količinu pšenice koju ne nameravaju ili nisu prinuđeni da prodaju u ovom trenutku koristiti robni zapis, odnosno skladištiti žitarice kao pokriće za odobrenje kratkoročnog zajma.

Banke sigurnije

U Societe Generale banci kažu da su ti krediti namenjeni samo velikim ratarima, ali da vremenom krediti mogu postati masovni te da će moći da ih koriste i mali poljoprivrednici. Milan Vićentić, izvršni direktor te banke za poslovanje s privredom, objašnjava da će EBRD i banka deliti rizik odobravanja tih kredita.

„U slučaju nemogućnosti naplate, na primer ako nema tražnje za pšenicom, EBRD je spreman da u tom pokriću rizika učestvuje s 45 odsto“, kaže Vićentić.

 

Prosečna kamatna stopa, kako on kaže, na osnovu sadašnje vrednosti Euribora ne bi trebalo da bude viša od pet ili šest odsto, i to za dobro rejtingovane poljoprivredne kompanije.

„Da bi neko dobio 500.000 evra treba da uskladišti 25 odsto više od vrednosti kredita. S tim instrumentom nemamo rizik. Na primer, kad hoćemo da naplatimo dug ne može se dogoditi da zaloge nema u silosu jer država garantuje da će na tom mestu biti određena količina robe“, objašnjava on. Pri odborenja kredita banka dobija potvrdu iz ovlašćenog skladišta, overenu od Kompenzacionog fonda, da je uskladištena data količina robe određene tržišne vrednosti.

Vojislav Malešev, predsednik Udruženja poljoprivrednika 100 P plus, ocenjuje da velikom broju poljoprivrednika najavljeni krediti neće zasad ništa značiti, najpre zato što su javna skladišta kasno počela da primaju pšenicu, pri kraju žetve.

“Tako je mnogo pšenice završilo u privatnim skladištima i dobar deo je prodat. Uz to, rod je bio dosta slab ove godine”, ukazuje Malešev.

Kao jednu od većih prednosti finansiranja zalogom robe stručnjaci navode da posle određenog perioda cena žitarica može skočiti, pa je tako ratari mogu prodati po višoj ceni. U protivnom, ako njena vrednost padne, poljoprivrednici koji podignu kredit na osnovu javne skladišnice moraće da cenu nadomeste dodavanjem pšenice, soje ili kukuruza.

Miljan Ždrale, glavni bankar agrobiznisa u EBRD-u, očekuje da će taj proizvod omogućiti veću likivdnost u poljoprivrednom sektoru, a bankama efikasnu naplatu. “EBRD je podržao projekat jer ima dobra iskustva sa zemljama koje su sprovele sličan program finansiranja i zbog toga što će olakšati proces kreditiranja i omogućiti veću likvidnost poljoprivrednom sektoru, što je do sada bio problem“, kaže Ždrale.

Malo žita za silose

Velikom vojvođanskom poljoprivredniku Vojislavu Maleševu, koji sadi pšenicu, kukuruz i uljanu repicu, model kreditiranja skladištenjem robe nimalo ne odgovara. “Potrebni su nam jeftiniji krediti. Svi pričaju o skupim kreditima jer ih je nama rizično dati. Saznao sam da poljoprivrednici imaju nizak procenat docnje, što pokazuje da je rizik mali”, kaže Malešev, zahvaljujući se na takvoj pomoći banaka koje će mu dati zajam, a on njima robu kao zalogu.

Na Produktnoj berzi pšenica se trenutno prodaje za 14 dinara po kilogramu, a Đorđe Bugarin, predsednik odeljenja za agrar u Privrednoj komori Vojvodine, kaže da ima naznaka da će u ovoj godini oživeti tržište pšenice i da će joj cena rasti, što bi moglo da pomogne primenu Zakona o javnim skladištima. Prošle godine, kako dodaje, nije ni bilo ekonomskog motiva proizvođača da se primeni zakon, tim pre što je u vreme žetve cena pšenice bila viša nego posle žetve. “Ono što je i dalje problematično kod tog zakona jeste što pšenica u ovoj godini nije razvrstana po kvalitativnim klasama, tako da vlasnik robnog zapisa koji želi da proda tu pšenicu može računati samo na prosečnu cenu, koja je jednaka za sve”, ističe Bugarin.

Dva javna skladišta

EBRD planira da potpiše ugovor i s drugim bankama, s kojima će takođe deliti rizik u finansiranju sezonskih potreba poljoprivrednika za obrtnim kapitalom i za te namene u Srbiji ta finansijska institucija je izdvojila 70 miliona evra.

Zbog predloženog odnosa založenih žitarica u odnosu na zajam (1,25:1) Đorđe Bugarin ocenjuje da poslovne banke neće biti naročito zainteresovane da daju kredite.

“Više je reč o marketingu nego što će robni zapisi suštinski obezbediti masovnost pristupa bankarskim kreditima”, smatra Bugarin. Zahtev za licencu podnelo je 26 skladišta, a dobila su je dva. Milan Đakov, direktor Kompenzacionog fonda, kaže da će do žetve kukuruza biti znatno više regsitrovanih javnih skladišta. Takođe, od 15. avgusta biće otvoren konkurs za javna skladišta za nabavku opreme, kao što su sušare, usipni koševi, termometri, aparati za brzo merenje proteina, koji bi trebalo da privuče još veći broj skladištara i ubrza one koji su već podneli zahtev”, najavljuje Đakov. Verovatno rast cena poljoprivrednih proizvoda neće biti srazmeran rastu kursa, pa će, prema mišljenju Bugarina, banke povećati proporciju lagerovane robe u odnosu na kredit.

www.emg.rs