Uvođenje izvozne dažbine za pšenicu u ovom trenutku je neophodno radi stabilizacije domaćeg tržišta i zadržavanja neophodnih količina hlebnog žita u zemlji, ali ta mera, sama po sebi, nije dovoljna da spreči dalji rast domaće cene pšenice, rečeno je Tanjugu u Ministarstvu poljoprivrede i udruženju "Žita Srbije".

Ministarstvo trgovine i usluga najavilo je da će početkom januara uputiti predlog Vladi Srbije za uvođenje izvozne dažbine za pšenicu u iznosu od pet dinara po kilogramu, kako bi se obezbedila stabilnost u snabdevanju domaćeg tržišta hlebnim žitom i brašnom i amortizovao pritisak na rast cena. "Predloženom taksom bi se neophodne količine pšenice zadržale u zemlji, što bi imalo pozitivan uticaj na cene proizvoda od pšenice, odnosno snabdevenost potrošača po prihvatljivim cenama proizvoda od strateškog značaja za zemlju", ističu u tom ministarstvu.

Direktor udruženja "Žita Srbije" Vukosav Saković ocenio je da je takva tržišna mera u ovom trenutku nužna, jer su iz zemlje već praktično izvezeni raspoloživi viškovi pšenice, pa bi veći izvoz mogao narušiti domaće bilanse. On je, međutim, istakao da ona, sama po sebi, "ne može biti kompletno rešenje". "Da bi rast cene hlebnog žita bio zaustavljen, tu izvoznu dažbinu mora pratiti i ukidanje carine na uvoz pšenice i samim tim stavljanje naše pšenice u konkurentski odnos prema pšenici iz okruženja", ocenio je Saković.

On je napomenuo da je to što je cena domaće pšenice "otišla" iznad cene hlebnog žita na međunarodnom tržištu već dovelo do zastoja izvoza žita, pa je tako u novembru iz Srbije izvezeno samo 6.000 tona pšenice, dok je prosek od jula do kraja oktobra bio oko 80.000 tona mesečno. "To što smo, prema bilansu, imali da prodamo i izvezemo, otprilike je urađeno. Od prvog jula (početak ekonomske godine za pšenicu) do sada, iz Srbije je izvezeno ukupno oko 450.000 tona pšenice, računajući i brašno", precizirao je Saković, ocenjujući da bi "svaki dalji veći izvoz mogao da dovede do toga da praktično ne bude dovoljno pšenice na domaćem tržištu".

Saković je napomenuo da će kompletni podaci o izvozu u prvoj polovini ove ekonomske godine za pšenicu (jul-decembar) biti raspoloživi početkom januara. Kada je završena ovogodišnja žetva, procenjeno je da, zajedno sa prelaznim zalihama, u zemlji ima 2,1 miliona tona pšenice. Ukupne domaće potrebe iznose 1,6 miliona tona. Poljoprivrednici u severnoj Bačkoj praznične dane koriste za odmor i predah od napornog rada, a odmah posle praznika očekuje ih novi posao pripreme za prolećnu setvu.

Tanjug