Stanje na terenu ukazuje da je uvoz pšenice u Srbiju sve izvesniji. Premašene količine planirane za plasman na inostrana tržišta

Bilansi, urađeni posle lanjske žetve, naime, predviđali su, uz poznatu mesečnu potrošnju Srbije od 105.000 tona ove žitarice, da se, bez ugrožavanja domaćih potreba za hlebnim žitom, može izvesti 500.000 tona ove žitarice.

- Ova količina već je premašena - kaže Saković. - Uz to, treba imati u vidu da je pšenica tražena roba na svetskim tržištima, i da još uvek ne postoji mehanizam za ograničenje izvoza, pa da će, samim tim, do žetve sigurno biti izvezeno još pšenice.

Srbija bi, ako se to dogodi, a kako kaže Saković, to je sve izvesnije, tim pre što su cene pšenice u inostranstvu još nešto više nego kod nas, mogla da se nađe u situaciji da za nekoliko meseci uvozi određene količine pšenice. 

- Teško je proceniti koliko će pšenice nedostajati - kaže Saković. - Ne verujem da će ta količina premašiti 10 odsto izvezene količine, a, sa druge strane, verujem da bi ukidanje carina na uvoz pšenice moglo pozitivno da deluje i na domaće tržište, odnosno, da „otvori“ domaće silose, čiji vlasnici još uvek čekaju „dobru cenu“.

Sama cena pšenice u Srbiji, kako navodi Žarko Galetin, direktor novosadske „Produktne berze“, dostigla je 29,5 dinara po kilogramu bez PDV. - Imamo, međutim, „velike igrače“, koji ne žure i svoju pšenicu koju su uskladištili nude po ceni od 31 dinar po kilogramu - navodi Galetin.

- Ona, zasad, nema kupaca. Ova cena, kako mi se čini, čak ni otvaranjem granica, ne bi bila mnogo smanjena, jer se pšenica u Budimpešti već sada plaća 30 dinara. Sa troškovima prevoza ta cena bi u Novom Sadu bila veća, tako da samim tim vlasnici pšenice ne mogu da budu oštećeni. 

Novosti 

Shares: