Srbija godišnje troši 10-11 litara ulja po stanovniku i za te potrebe dovoljna je setva na oko 100.000 hektara, ali i prerada u samo tri fabrike. Država stimuliše izvoz rafinisanog ulja sa 10 odsto na ostvarenu cenu, ali sa ovim fabrike nisu zadovoljne i konkurentnost na inostranom tržištu žele povećati niskom otkupnom cenom. Nezadovoljstvo oko otkupa je sve veće i ratari očekuju da ih država zaštiti.
Daniel Petrović, pokrajinski sekretar za poljoprivredu, u izjavi za „AgroPress”, o nastaloj situaciji u otkupu suncokreta je rekao: U Vojvodini ima zasejano oko 140.000 hektara što je manje nego lane i nije realno niti poslovno mudro da se sada cena suncokreta ovogodišnjeg roda meri pojavom, na delu tržišta, flaširanog jestivog ulja po ceni od 81 dinar, uz ona koja se prodaju po 130-140 dinara i znamo da će toliko koštati i u novembru. Ratari su za trećinu imali veća ulaganja u setvi od prošlogodišnjih i skoro polovinu roda su zaduživali za setvu kod fabrika po paritetima koje su one nudile i novac očekuju samo za polovinu ili malo više roda. I zato uljare treba dobro da razmisle o onome što nude, da ne bi iduće godine ostali bez sirovina – zaključio je Petrović.
Proizvođači semena, prema količinama koje su isporučili ratarima, tvrde da u Srbiji ima zasejano svega 150.000 hektara, ali da će prosek prinosa biti znatno veći od desetogodišnjeg (1,9 tona po hektaru) i da će iznositi oko tri tone po hektaru. Manje prinose nego lane očekuju u Rusiji, Francuskoj i Ukrajini. Uvoz suncokreta slabijeg kvaliteta naše fabrike košta od 280-300 evra po toni, što je znatno više od trenutno ponuđene otkupne cene. Većina uljara u Srbiji u proseku koristi oko 60 odsto prerađivačkih kapaciteta, koji su spremni za preradu oko 900.000 tona zrna. (AgroPress)