Iako je objava zabrane izvoza pšenice iz Rusije „uzdrmala” svetsko tržište žitarica i izazvala trenutni skok cena hlebnog žita na međunarodnim berzama do 20 odsto, očekuje se da će od ponedeljka početi „blago smirivanje” kotacija te sirovine, izjavio je Tanjugu direktor udruženja „Žita Srbije” Vukosav Saković.

On je naglasio i da srpsko tržište „nije ničim ugroženo”, jer ovogodišnji rod pšenice i prenete zalihe iz prošlogodišnjeg roda daju brojku veću od dva miliona tona, a nama je za potrošnju neophodno 1,6 miliona tona hlebnog žita. „Objava zabrane izvoza pšenice iz Rusije malo je uzdrmala svetsko tržište žitarica, učinila ga za trenutak nervoznim...ali nema razloga za paniku”, kazao je Saković, ocenjujući da je to „mera koja ide u prilog ruskim proizvođačima i trgovcima žitaricama i zbog toga je na kraju krajeva i doneta”.

Prema njegovim rečima, sam podatak da je ta mera vremenski ograničena na tekuću godinu „govori u prilog tome da su razlozi pre svega politički i ekonomski, a ne zbog nedostatka ili manjka u proizvodnji žitarica na svetskom nivou”.

Posle dve rekordne godine u proizvodnji pšenice, ove godine se očekuje nešto manja svetska proizvodnja za oko 20 miliona tona i iznosiće ukupno 661 milion tona, što je još uvek iznad nekog petogodišnjeg proseka, ukazao je direktor „Žita Srbije”.

Saković ističe da u Rusiji zaista postoji ozbiljniji pad proizvodnje pšenice, jer je ovogodišnji rod umanjen za oko 19 miliona tona, odnosno za nešto više od 25 odsto.

„S obzirom da oni (Rusija) raspolažu dosta velikim rezervama, nisu uopšte bilansno ugroženi, šta više, očekuje se da će onog trenutka, kada prestane zabrana, Rusija izvesti nešto više od 10 miliona tona pšenice”, dodao je Saković.

U četvrtak su, posle objave privremene zabrane izvoza pšenice iz Rusije, berze širom sveta reagovale, cene tog žita su „skakale” u dozvoljenim limitima koji se kreću do maksimalnih 20 odsto, ali već juče, a pogotovo od ponedeljka očekuje se blago smirivanje cena, naveo je Saković, ukazujući da je pšenica u proseku u zadnjih desetak dana poskupela oko 50 odsto.

„Ne treba očekivati da će se cene vratiti na pređašnji nivo.. neće svakako, cene će ostati relativno visoke, no još uvek nema nikakvih najava da će dostići i oboriti rekorde koje smo imali 2008. godine”, istakao je on.

Saković je kazao da su ta dešavanja na neki način uticala i na naše tržište i to tako što su se do sada odrazila na ponudu, jer su trgovci, odnosno oni koji imaju robu, prestali da je prodaju, pa se pšenica u četvrtak i petak teško mogla kupiti „po bilo kojoj ceni”, jer se svi nalaze u „određenom presabiranju i iščekivanju šta će se to desiti.„

„Neminovno je da će pšenica poskupeti, to se očekivalo i bez ove ruske 'intervencije', samo će sa njom taj procenat poskupljenja biti nešto veći od očekivanog”, kazao je Saković, uz napomenu da je teško reći šta je trenutna cena pšenice na srpskom tržištu, „pošto niko ne želi da je proda”.

On je dodao da bi, prema njegovom mišljenju, realna cena, imajući u vidu svetska kretanja, izvozne i cene u okruženju, na jučerašnji dan, bila 16 dinara bez poreza na dodatu vrednost (PDV) za kilogram.

Saković je rekao da, pošto Srbija u ovom trenutku raspolaže količinama pšenice većim od domaćih potreba, „nema potrebe za kakvim hitnim ni iznuđenim merama.„

On je kazao da treba prepustiti tržištu da formira cenu na nivou koji bi odgovorao i ponuđačima i kupcima, napominjući da bi potreba za eventualnim merama vlade mogla da se pojavi tek ako bi naš izvoz prešao 400.000 tona, i „čak ni tada ne bi trebalo razmišljati o zabrani izvoza”, već o ukidanju carine na uvoz pšenice.

Saković je ukazao da su poslednja pomeranja cena pšenice na svetskom tržištu „povukla” i cene kukuruza na gore, koji „donekle prati poskupljenja”, pa su cene znatno iznad onog nivoa koji je bio očekivan pre desetak dana.

On je upozorio da bi se na tržištu Srbije mogli pojaviti određeni problemi baš u prometu kukuruzom, jer je „ dobar deo” kukuruza novog roda, odnosno više od 500.000 tona već prodat i to po cenama koje su u tom trenutku bile aktuelne, a koje su nešto niže od trenutnih.

Prodaja ovogodišnjeg roda kukuruza je počela u martu sa cenom od 100 evra po toni sa isporukom oktobar - decembar, a cena kukuruza je u četvrtak, kao posledica „loma” na svetskim berzama, bila 165 evra, precizirao je Saković.

On je objasnio da bi do problema moglo doći u samoj isporuci kukuruza, odnosno ispunjavanju odredbi ugovora, u slučaju da „do tada tržište ne reaguje i svede cene na neki drugi nivo”, napominjući da neispunjavanje ugovornih obaveza „povlači dosta visoke kaznene poene” i arbitražu nadležne međunarodne institucije ( GAFTA).

Tanjug