Cena kukuruza dostigla je svoj vrhunac zbog jako male ponude, zbog toga je ugroženo i gajenje tovljenika, a preti i poskupljenje mesa.
Kukuruz u Srbiji košta 18,5 dinara po kilogramu i najskuplji je u regionu, a verovatno i u svetu. Ova kultura je skuplja samo u Francuskoj, gde se trenutno na berzi prodaje po ceni od 21 dinar po kilogramu.

Visoka cena kukuruza u zemlji usporila je izvoz jer, na primer, dok ne dođe do Mađarske, gde je nešto skuplji od 17 dinara, naš kukuruz košta i više od 20 dinara.

Intervencija države

Povećanje cene zlatnog zrna nije uticalo samo na smanjenje izvoza, već i na porast cene tovljenika, pa tako i mesa u mesarama i klanicama. Nagli skok cene ove kulture agrarni ekonomisti, naši sagovornici, objašnjavaju malom ponudom na tržištu, što bi „trebalo da znači da se u zemlji ovih dana oseća blaga nestašica kukuruza".

- Imamo ga dovoljno, ali smanjena ponuda nam govori da ipak malo nedostaje. Verovatno je posledica toga što proizvođačima nestaju zalihe u ovo doba godine, a mnogo se i izvozilo. Nema opasnosti od toga da ćemo morati da uvozimo kukuruz, daleko od toga, ali možemo očekivati da će on zadržati solidnu cenu, čak i u berbi - tvrdi za Press Vukosav Saković, direktor Fonda za žito.

Saković objašnjava da je sada pravo vreme da država „uplete" svoje prste i da na tržište izbaci solidne količine kukuruza koje ima u rezervama, kako bi pomogla, pre svega, proizvođačima tovnih svinja da završe proizvodni ciklus što je moguće povoljnije. Naravno, tvrdi on, ne treba upropastiti priliku da zarade oni koji kukuruz prodaju. Na nezvanične priče oko toga da postoji mogućnost da će robne rezerve otkupljivati kukuruz, i to 400.000 tona, umesto pšenice, jer je ta akcija propala, Saković kaže da treba da se desi upravo obrnuto.

- Država ne sme da trguje već da stabilizuje tržište. Ako se i sa kukuruzom bude desilo isto što i sa pšenicom prošle godine, mislim da nećemo dobro proći - tvrdi Saković.

Da je kukuruz najtraženija roba u Srbiji pokazuje podatak da je prvi put u Srbiji ove godine terminskim ugovorima, „na zeleno", prodato čak 600.000 tona žutog zlata.

U predstojećoj berbi očekuje se rod koji će biti i do 600.000 tona veći od prošlogodišnjeg. Ipak, Saković kaže da ne postoji mogućnost stvaranja tržišnog pritiska zahvaljujući, između ostalog, i sklopljenim terminskim ugovorima.

Sličnog je mišljenja i Žarko Galetin, direktor Produktne berze u Novom Sadu. On za Press kaže da veruje da će ovo biti odlična godina za proizvođače kukuruza, jer će imati dobru cenu.

- Za sada se ipak oseti mali nedostatak robe u ponudi, ali mislim da će se to prevazići. Terminski ugovori o prodaji kukuruza preko Produktne berze govore u prilog toj tezi. U idealnim uslovima, ukoliko ne dođe do nekog jakog nevremena ili ogromnih turbulencija na inostranom tržištu, mislim da će ovo biti dobra godina za proizvođače - tvrdi Galetin.

Biće bolje za svinjare

Ipak, visoka cena kukuruza u ovom trenutku izgleda odgovara samo onima koji ga imaju za prodaju. Onima kojima imaju i svoju stoku nikako ne odgovora jer bi mogli mnogo više da zarade prodajući kukuruz nego trošeći ga u ishrani tovljenika.

- Stvari su i ovde počele da se pomeraju. Mi u Mačvi otkupljujemo tovljenike po ceni od 150 do 160 dinara po kilogramu žive vage - kaže za press Goran Davidović, jedan od najvećih otkupljivača stoke u Mačvi, vlasnik „Davidović kompanija". On objašnjava da je osim prirodnih ciklusa za poskupljenje tovljenika kriva cena kukuruza.

- Ipak, sve će se verovatno stabilizovati već početkom septembra. To znači da će se tovljenici prodavati po ceni od oko 130 dinara po kilogramu žive vage - tvrdi Davidović.  

Press