Kad tržište u nekom delu iznenada proradi, pa ponuda i tražnja istaknu pitanje cenovne konkurentnosti, cene proizvoda se snižavaju po principu domino efekta, pokazalo se i u srpskom slučaju kada je u "takmičenje" uljara, za koje se iz vrha države odavno tvrdi da je kartelsko (znači namešteno), ušao svež igrač - "Viktorija oil". Krajnji potrošači zejtina su svakako zadovoljni što je cena u nedelju dana pala redom 40 odsto, ali prerađivači i primarni proizvođači nabiru obrve.

Kako je za Biznis rekla Natalija Kurjak, PR "Viktorija grupe", njihova proizvođačka cena od 70 dinara dobijena je uz poštovanje svih zahteva kvaliteta, a niska je pre svega zbog primene visoke tehnologije u njihovoj uljari.

- Tržište ulja se konačno "probudilo" i sadašnja cena je očigledan dokaz da su dosadašnji proizvođači u dogovoru, ovakvom ili onakvom, ili čak i bez dogovora, bili u mogućnosti da formiraju nerealno visoke cene ulja, kaže Kurjak.
Neočekivano pojavljivanje jestivog ulja po ceni od 85 dinara po litru na rafovima, predsednica Zajednice za industrijsko bilje Olga Čurović okarakterisala je sa poznatom krilaticom "mala bara puno krokodila". Ona ipak objašnjava da stvari nisu tako loše po proizvođače kao što se mnogima čini. Prošle godine su domaći uljari, na konto "održavanja dobrih odnosa proizvođača i prerađivača", morali da plate suncokret po ceni od oko 350 evra po toni, čak i u trenutku kad je to bilo za 120 evra više nego za kolege iz okruženja.
- Oni su imali ugovore o otkupu sa formiranom cenom, iako je cena suncokreta dramatično pala u avgustu prošle godine. Ipak, i po toj visokoj ceni suncokreta, ulje nije bilo toliko skupo. Država i trgovci su počeli da uvode rabate, zbog ekonomske krize, a kad su početkom jula ukinuti i ti rabati ulje je i dalje bilo jeftinije nego prošle godine u ovo vreme. Na cenu suncokreta ove godine uticaće najviše spoljašnja kretanja, jer proizvođači nisu sklapali ugovore sa proizvođačima upravo zbog situacije od prošle godine - objasnila je Čurovićeva.
Ona kaže da je tržište ulja jako malo i da je ono zamenjiva kategorija (može da se zameni svinjskom mašću), tako da subjekti u utakmici moraju da budu fleksibilni kako bi našli put do potrošača.
- Konkurencija ovde, barem u poslednjih mesec dana funkcioniše jer su sada, i druge uljare, vođene primerom "Viktorija oila, smanjile cenu ulja - kaže Čurovićeva.
Ipak, nije pojava ulja "iskon" jedini razlog drastičnog pada cene. Kako za naš list kaže profesor Miladin Ševarlić sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu, pariteti u poljoprivredi, a najpre cena pšenice, predstavljaju "etalon" za cene svih poljoprivrednih proizvoda.
- Ako smanjite cenu pšenice za samo jedan procenat, to se poput stampeda odrazi na apsolutno sve proizvode. Osim toga moglo bi se reći da je pojava "iskona" pred žetvu bila uvod u priču oko smanjenja cene sirovine, odnosno suncokreta, jer se to manje-više uvek čini kad prerađivači žele ili moraju da skinu cenu primarnog proizvoda - objasnio je Ševarlić.
Prema njegovim rečima, "skidanje cene" primarnoj robi od strane prerađivača postala je, nažalost, praksa u našoj ekonomiji.
U poslednjih nekoliko dana "Viktorija grupa" izašla je sa otkupnom cenom suncokreta od 16 dinara (plus PDV) i rokom isplate od sedam dana nakon prijema fakture. U "Inveju" (uljare "Sunce" i "Vital") ostaju pri akontnoj ceni od 16,30 dinara po kilogramu, a konačna će biti poznata 1. oktobra.
- Ulje je bilo skupo zbog prošlogodišnje skupe sirovine, ali kako je sada stvar drugačija nema razloga da ulje ne pojeftini. Ovde očigledno postoji oštra konkurencija što je dobro za sve u lancu - tvrdi za Biznis Silvana Stanković, PR "Inveja".
U povoljnoj ceni "iskona" uživaće i u Crnoj Gori, BiH i Makedoniji, a najverovatnije ubrzo i u Hrvatskoj.

Biznis 

Shares: