Moja farma - Vaš vodič kroz svet poljoprivrede

Srbija poseduje izvanredne agroekološke uslove za proizvodnju voća i dobre perspektive za njegov izvoz, ali za značajniji plasman na inostrana tržišta neophodna je promena sortimenta i popravljanje kvaliteta voća, osavremenjavanje tehnologija gajenja i uvođenje evropskih standarda u proizvodnji, ocenjeno jena skupu u Privrednoj komori Beograda.

Na stručnom skupu o unapređenju izvoza voća i povrća iz Srbije, profesor Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu Mihailo Nikolić kazao je da se glavni problemi u domaćem voćarstvu trenutno odnose na usitnjenost parcela, heterogenost i ekstenzivnost proizvodnje, neorganizovanost proizvođača, nizak tehnološki nivo...

Prema njegovim rečima, ono što u narednom periodu obavezno treba učiniti jeste ukrupnjavanje parcela, čija prosečna površina trenutno iznosi između 20 i 30 ari, pri čemu je potrebno izraditi dugoročnu strategiju u voćarstvu.
Nikolić je ukazao da je takođe neophodno popravljanje kvaliteta voća proizvedenog u Srbiji, dobijanje "zelenog pasoša" za voće po "Global gap" standardu, naglašavajući da srpski proizvođač voća mora da shvati da je "prodaja u hipermarketima realnost".
"Za privlačenje stranih kupaca neophodan je kvalitet, kvantitet i kontinuitet", naglasio je Nikolić, ocenjujući da je, ukoliko se to obezbedi, "budućnost srpskog voćarstva izvesna".

Direktorka asocijacije "Srpski plodovi" Evica Mihaljević naglasila je da je prošle godine iz Srbije izvezeno oko 225.500 tona svežeg, zamrznutog i sušenog voća, i to u vrednosti od oko 240 miliona evra, ukazujući da je izvoz voća još veći, ukoliko se u u obzir uzmu i kompenzacije. Mihaljevićeva je podsetila i da je 2008. godine izvezeno oko 196.000 tona voća u vrednosti od 225 miliona evra.
U 2009. godini, kad je reč o svežem voću, najviše je izvezeno jabuka - 39.900 tona, šljiva - 26.800 tona, breskvi - 13.200 tona, precizirala je Mihaljevićeva i naglasila da je neophodno raditi na širenju izvoza pojedinih voćnih kultura čiji potencijali još uvek nisu dovoljno iskorišćeni, kao što su jagode, jabuke, trešnje, kruške, kajsije... Ona je takođe ponovila da je neophodno objedinjavanje količina kod sitnih proizvođača, promena sortimenta, osavremenjivanje tehnologije - od primarne proizvodnje do prerade i pakovanja, ali i analiziranje svetskog i evropskog tržišta radi boljeg pozicioniranja srpskih proizvođača...

Šef Odseka za proizvodnju i preradu voća Ministarstva poljoprivrede Kolinda Hrehorović još jednom je naglasila da će to ministarstvo i ove godine podržati proizvodnju voća nizom mera i podsticajnim sredstvima i to regresiranjem osiguranja useva i plodova, izvoznim subvencijama, podsticajnim sredstvima za podizanje višegodišnjih proizvodnih zasada voća i za podizanje novih matičnih zasada voća.
Hrehorovićeva je kazala da su neke od pomenutih uredbi već usvojene, dok su druge trenutno u "nacrtnoj verziji" i očekuje se njihovo skoro usvajanje.

Biznis