Srbija je prošle godine oborila sve rekorde u izvozu kukuruza, pošto je, kako precizira Vukosav Saković, direktor Fonda za žito, izvezeno 1.596.470 tona ove žitarice.

Stručnjaci za stočarstvo, međutim, kažu da je zarada na kukuruzu mogla da bude i tri puta veća, da je iskorišćen kao stočna hrana, odnosno, da su, umesto kukuruza, prodate mesne prerađevine.

Srbija je, inače, kako ističe Saković, više od 1,5 miliona tona kukuruza izvezla samo još 2007. godine, a pre toga, još pre gotovo 80 godina, u vreme Kraljevine Jugoslavije.- Kako stvari stoje, ove godine bismo mogli da ostvarimo i veći uspeh, odnosno, da izvezemo gotovo dva miliona tona kukuruza - kaže Saković. - Žuti kukuruz iz Srbije, naime, kvalitetom se izborio za to da postane svojevrstan brend. Najveći deo, naime, završava na tržištu Evropske unije, najčešće u Španiji, u Portugalu, u Grčkoj i na Kipru. Dešavalo se, čak i da, istina iz druge ruke, stigne i do Japana. Ovakvi izvozni rezultati treba da raduju i proizvođače, jer se, samo na taj način čuva solidna cena ove žitarice. Kada bi, naime, sav kukuruz ostajao na domaćem tržištu, proizvodnja bi bila ugušena.

Ivan Radović, sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, međutim, ističe da bi se došlo do još veće zarade, kada bi kukuruz iz Srbije bio utrošen za ishranu stoke, pre svega svinja. Izvozom svinjskog mesa, naime, zarada bi bila utrostručena.
- Kukuruzom, koji se godišnje proizvede u Srbiji, moglo bi da se utovi 14 miliona svinja - kaže Radović. - Da bi se do toga došlo, neophodna je, međutim, značajna pomoć države, kako bi povezala proizvođače kukuruza sa uzgajivačima svinja, a uzgajivače svinja sa klaničarima. Kada bi se ovaj krug zatvorio, mogli bismo na svetska tržišta da plasiramo ne samo sveže svinjsko meso, već i prerađevine, tako da bi zarada bila znatno viša.Da bi se ovo ostvarilo, kako ističe Radović, neophodno je da se pokrenu kapaciteti za proizvodnju svinja, odnosno, da se obnove matična krda, koja su desetkovana prethodnih godina.

Lista
Na listi izvoznika kukuruza, kako kaže Saković, na prvom mestu nalaze se SAD, koje pokrivaju više od 60 odsto svetskog izvoza. Na drugom i trećem mestu menjaju se, u zavisnosti od roda Brazil i Argentina, sa izvozom od osam do devet miliona tona. Ukrajina je, u poslednjih nekoliko godina, izvozom 5,5 miliona tona, zauzela četvrto mesto. Od petog do sedmog mesta su plasirane Francuska, Italija i Mađarska, a Srbija je odmah iza njih. Iza nas, nalazi se Južnoafrička Republika, dok se na desetom mestu zemlje često menjaju.
- Srbija ima realnu šansu da se popne do šestog mesta među izvoznicima - kaže Saković. - Za više mesto, jednostavno, nemamo dovoljno površina.

Večernje novostii