Jedino što se može postići demonstriranjem ekonomske politike iz devedesetih godina prošlog veka je da naša roba izgubi i ono malo tržišta što ima.

Pšenica neko vreme neće moći preko granice, a sve i da se poništi odluka o zabrani izvoza brašna, što sada razmatra i ministar poljoprovrede i trgovine Dušan Petrović, šteta je već napravljena samim tim što smo dobrano zategli odnose sa susedima pa se opet „poklapamo ušima” pred Crnogorcima kojima, vele, srpska roba i ne treba, Bosancima koji su već kupili hlebno žito jeftinije od našeg...

Uz upozorenje na to da će tromesečnom zabranom izvoza brašna preko noći biti presečene sve poslovne veze s ino-kupcima, a da ih niko na to nije blagovremeno upozorio, iako, naravno, i njima brašno predstavlja kontinuitet nabavke sirovine, u organizaciji „Žitovojvodina” ukazuju i na trenutnu materijalnu štetu zbog već pripremljenih količina za izvoz u BiH. Naime, nalepljene su markice za brašno pa se ove količine ne smeju prodavati na domaćem tržištu dok se ne skinu BiH markice i ne nalepe domaće.

Inače, Uredbom o brašnu šteta se ne nanosi samo industrijskim mlinovima naše države već i njihovim poslovnim partnerima, od kojih su mnogi već uplatili avans, ukazuju u ovoj žitomlinskoj organizaciji. Donosici Uredbe su zanemarili vrlo važnu činjenicu da su i strane kompanije vlasnici industrijskih mlinova u našoj državi, i da će sigurno dobro preispitati politiku investiranja i ulaganja u svoje mlinove u uslovima nesigurnosti privređivanja i planiranja, naglašavaju u „Žitovojvodini”, navodeći da nema dileme o tome da će za mnoge industrijske mlinove neka ino-tržišta zauvek biti izgubljena.

“Nenajavljena odluka Srbije o zabrani izvoza pšenice i brašna može biti ekonomski bumerang njenim zagovornicima, a mi ćemo se snaći kao što se snalazimo u mnogim situacijama”, izjavio je crnogorski premijer Igor Lukšić. On je kao primer loše komunikacije sa Srbijom naveo dve telefonske sednice srpske vlade – jednu o Strategiji Srbije o Srbima u dijaspori i regionu, koja, po njegovom mišljenju, ima implikacije na Crnu Goru, a drugu o odluci o zabrani izvoza pšenice i brašna, kojom se, kako smatra, krši CEFTA sporazum.

Inače, moguća kontramera crnogorske Vlade zbog zabrane izvoza brašna iz Srbije da postavi rampu na uvoz srpskog mleka, prerađevina i flaširane vode može doneti više štete našoj privredi. Samo se od izvoza tih proizvoda iz Srbije godišnje inkasira oko 60 miliona evra, a polovinu te sume ostvari kompanija „Salford“.

 Juče se, kako smo čuli od generalnog direktora „Imleka” Slobodana Petrovića, izvoz odvijao bez problema, ali... “Očekujemo da će se ipak naći neko rešenje, nadam se tome. Još nema nikakvih odluka, ali ima nagoveštaja da će se izvoz brašna liberalizovati i da nećemo imati dodatni problem s mlekom. Jasno je, Crnogorci mogu uvesti te proizvode i s druge strane. Pitanje je, međutim, koliko će ih to koštati, ali bi za nas sigurno bila najveća šteta”, kaže Petrović.

Kako navodi, „Salford” u Crnu Goru godišnje izvozi mleka za oko 20 miliona evra, a uz flaširanu vodu, to je oko 30 miliona evra. 

Naš sagovornik kaže da izvoz brašna i žitarica nije toliki da bi mogao ugroziti tržište mleka, vode i drugih proizvoda, te da je to nezavidna situacija za celokupnu privredu.

Na crnogorskom i drugim susednim tržištima prisutni su gotovo svi vodeći proizvođači mleka i voda u regionu, te će nam biti teško vratiti pozicije, ukazuje Petrović.

Petrović ne veruje pretnjama Crnogoraca

“Odluka o zabrani izvoza pšenice i brašna iz Srbije doneta je uz konsultacije s Evropskom unijom i potpuno je u skladu s CEFTA sporazumom”, izjavio je ministar poljoprivrede i trgovine Dušan Petrović.

On je kazao da Vlada Srbije tom odlukom nije prekršila nijedan potpisani međunarodni ugovor, tako da bi svaka protivmera koju bi druge države primenile prema Srbiji bila kršenja Ugovora o slobodnoj trgovini.

“Konsulatacije s EU su bile dosta duge i sva procedura koja je bila predviđena sporazumom Srbije s Briselom je ispunjena”, kazao je Petrović, dodajući da ne veruje da će Vlada Crne Gore zabraniti uvoz proizvoda iz Srbije, pre svega mleka, mlečnih proizvoda i flaširane vode, kao protivmeru zabrani izvoza pšenice i brašna iz Srbije. 

B92 

Shares: