Na osnovu analize agroekonomista, naduvane cene repromaterijala poskupljuju proizvodnju za 30 do 40 odsto, a zbog nedostatka novca kod paora čak 40 odsto poljoprivredne proizvodnje je zasnovano na robnoj razmeni.

Poljoprivrednici i udruženja koja ih okupljaju tvrde da prostora za smanjenje marži ima i da bi država mogla, samo ako bi htela, da ograniči zaradu trgovcima na repromaterijalu.

Prema tvrdnji poljoprivrednika Zorana Sefkerinca iz Pančeva, na seljačkoj muci najviše zarađuju takozvani "ugovarači proizvodnje", koji repromaterijal paorima daju na početku sezone, a oni se po skidanju useva razdužuju u primarnim poljoprivrednim proizvodima.

"Najveći kajmak uzimaju te firme koje nama prodaju repromaterijal ili koje nam robu daju na zaduženje. To ide do te mere da nam, na primer, kao pre dve godine ureu računaju dva i po puta skuplje nego da smo je platili kešom", kaže Sefkerinac.

Prema mišljenju agrarnog analitičara Čedomira Keca, trgovci i ugovarači proizvodnje ogroman profit zarađuju na mineralnim đubrivima i pesticidima. "Kod đubriva je ta razlika od 35 do 40 odsto.

Kada je reč o pesticidima, imate slučajeva da pojedini snabdevači tržišta organizatorima proizvodnje daju od 40 do 60 % rabata za prodaju da bi uzeli njihova sredstva", tvrdi Keco.

Trgovci imaju značajnu zaradu i na semenu. Na smanjenje cena hrane mogla bi da utiče i država smanjenjem akciza na dizel gorivo za poljoprivredu, kao što je to praksa u razvijenim evropskim poljoprivredama.

Na osnovu analize agroekonomista, naduvane cene repromaterijala poskupljuju proizvodnju za 30 do 40 odsto, a zbog nedostatka novca kod paora čak 40 odsto poljoprivredne proizvodnje je zasnovano na robnoj razmeni. 

RTV 

Shares: