Srbija je u prošloj godini oborila apsolutni rekord svih vremena kada je reč o izvozu kukuruza i izvezla oko 1,6 miliona tona te žitarice, izjavio je danas Tanjugu direktor Fonda za žito Vukosav Saković, ističući da je taj trend nastavljen i u oktobru, novembru i decembru.

Saković je naveo i da bi, ukoliko takav tempo izvoza bude nastavljen, Srbija u ovoj godini mogla izvesti oko dva miliona tona kukuruza, što bi bilo dobro i za proizvođače, ali i za Srbiju, jer bi tako bio ostvaren solidan devizni priliv.

Srbija ozbiljan izvoznik

On je naglasio da je Srbija ozbiljan izvoznik kukuruza na svetsko tržište, dodajući da smo "mi među 10 izvoznika u svetu, a otprilike 1,5 odsto svetskog izvoza pripada Srbiji, što je ipak za ovako malu zemlju sasvim ohrabrujuća cifra".

Kada je reč o izvozu pšenice, prošla godina bila je prosečna za Srbiju, jer je izvezeno 206.804 tone tokom cele kalendarske godine, kazao je Saković i istakao da je za ovogodišnji rod bitnije to što je od žetve naovamo izvezeno 122.500 tona pšenice i 79.874 tone brašna.

"Imajući u vidu da smo imali dosta velike viškove, skoro milion tona u samoj žetvi, ovo je dosta skroman izvoz, ali i takav kakav je delimično je uticao da se rastereti naše domaće tržište", ukazao je Saković.

Saković je ocenio da je cena pšenice na domaćem tržištu i dalje niska, dodajući da je cena te žitarice u daljem padu, jer je jesenja setva dugo trajala i pšenica je sejana van optimalnog roka.

Cena pšenice

"Bilo je pitanje koliko će biti posejano, tržište je reagovalo i cena pšenice u to doba je otišla na gore i dostigla nekih 12 dinara", podsetio je Saković, napominjući da cena pšenice trenutno iznosi od 10,80 do 11,30 dinara po kilogramu i zavisi od pariteta, mesta prodaje, ali i od kvaliteta zrna.

Saković je kazao da je novozasejana pšenica trenutno u fazi mirovanja, dodajući da usevima ovakvi mrazevi i temperatura ne smetaju i dodao da je pšenica koja je na vreme posejana "u sasvim dobrom stanju".

On je rekao da bi po useve jedino bilo opasno ukoliko bi temperature pale ispod minus 17 stepeni Celzijusovih, a ne bi bilo snega koji bi zaštitio useve, ističući da prognoze za sada ne predviđaju takve vremenske uslove.

Kada je reč o konačnim podacima o ukupnim površinama zasejanim pšenicom u jesenjoj setvi, Saković je rekao da i "dalje ostaje pitanje šta je to posejano, mada je statistika dala svoj zvaničan izveštaj".

"Mnogi na terenu smatraju da je površina od 488.000 hektara, koliko je prema zvaničnim podacima zasejano pšenicom, zbirna površina i za pšenicu i za tritikale", kazao je Saković i dodao da se tritikale seje na oko 50.000 do 70.000 hektara.

"Proleće i ono što dolazi će pokazati šta je tačno i kako je na našim njivama", kazao je Saković, ali i istakao da će ukoliko "vreme bude normalno" Srbija imati pšenice dovoljno sa tim što je zasejano, a sa prelaznim zalihama čak i više od onog što su domaće potrebe.

RTV

Shares: