Trajnim snižavanjem cena pojedinih proizvoda „Delez” želi da promeni imidž nekadašnjeg lanca Miroslava Miškovića, smatraju ekonomisti

Briga za džep kupaca ili marketinški trik, ali u „Delezu” su, najavljujući pad cena pojedinih proizvoda i do 100 dinara, istakli da nije reč ni o kakvoj akciji, već o trajnom spuštanju cena.

Za to vreme, drugi trgovci ne žele da govore o svojim planovima, niti o tome da li će da isprate ovaj potez novog vlasnika „Maksija”. I ekonomisti i čelnici potrošačkih organizacija pomno prate svaku promenu cenovnika. Svako ima svoje objašnjenje i različito vidi posledice odluke „Deleza” po krvnu sliku srpske maloprodaje.  

Vera Vida, predsednica Centra potrošača Srbije, smatra da je reč o promeni visine marži. – Sigurna sam da se radi o odricanju dela zarade zarad dobijanja nižih cena. Ono čemu se nadam je da će sada i drugi trgovci to da isprate i da smanje marže. Jer, profit je u većem obrtu jeftinijih proizvoda, a ne u visokim cenama. Mi, kao organizacija uvek pozdravljamo svako snižavanje cena jer to odgovara potrošačima, ali nadam se da je ovo samo početak bitke među trgovinskim lancima i apelujemo na druge trgovce da krenu u obaranje cena – kaže Vera Vida.

Ekonomisti, sa druge strane, nisu optimisti. Ne da ne smatraju da počinje bitka među trgovcima, već u tome što je „Delez” odlučio da snizi cene ne vide ništa spektakularno.

Aleksandar Stevanović, saradnik Centra za slobodno tržište, ističe da je „Delezu” sada u interesu da menja imidž nekadašnjeg lanca Miroslava Miškovića. – „Maksi” je i ranije imao sniženja, a mislim da „Delez” na ovaj način nastoji da stvori bolju sliku u javnosti. Zapravo, ovo jeste marketinški potez, i to dobar, jer niko ne snižava cene tek tako – kaže Stevanović, dodajući da dobrobit za potrošače i niže cene ne može da donese dobra volja jednog trgovca, ma ko on bio, već samo zdrava tržišna utakmica.

Po njemu, poenta bi bila da sada ovo konkurencija isprati, jer se samo time što je „Delez” snizio cene nekih proizvoda ništa drastično ne menja. – Svakako da tako ozbiljna kompanija sa velikim iskustvom, znanjem i unutrašnjom efikasnošću može da donese niže cene, ali ponavljam ono što sam i ranije govorio – više konkurencije, dolazak još nekog velikog igrača, pa tek onda osetno niže cene – objašnjava Aleksandar Stevanović.

Sa njim je donekle saglasan i Goran Papović, predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije. I on smatra da je reč o marketinškom potezu ozbiljnog igrača, ali ističe da je mnogo bitnije to što on pokazuje da postoji veliki prostor za snižavanje maloprodajnih cena u Srbiji.

– To nam govori da nedavna poskupljenja pre svega prehrambenih proizvoda nemaju nikakvu ekonomsku opravdanost, već da je naše tržište kartelizovano i nedovoljno razvijeno. Svaki trgovac, pa i „Delez”, sve što radi, čini zarad uvećanja svoje zarade, ali hajde da naivno verujemo da će ovo uticati na druge trgovce da snize cene – kaže Papović.

Kod konkurencije šareno

Pregled cenovnika konkurentskih lanaca pokazuje da su artikli čija je cena snižena u „Maksiju”, sada jeftiniji od istih proizvoda u supermarketima drugih trgovaca i komšijskih prodavnica ili imaju približnu cenu.

Međutim, i dalje su skuplji od hipermarketa, što je i logično. Tako, za 100 dinara snižena čajna kobasica „zlatiborac” u „Maksiju” košta 999,90 dinara, dok je u hipermarketima „Disa”, 885,99 dinara, a u „Univereksportu” 844,97 dinara.

Sa druge strane, nova cena „milka” čokolade u „Maksiju” je 89,90 dinara, dok je u „Superveru” koji ima mnogo manje objekata u Beogradu 99,90 dinara. „Milka” je i u „Idei” skuplja desetak dinara nego u „Maksiju”, dok „feri” deterdžent u „Maksiju” sada košta 99,90 dinara, a u „Ideinom” hipermarketu staje 91,99 dinara. 

Politika 

Shares: