Potrošač će, kako tvrde, uvek moći da kupi mleko u prodavnici. Pitanje je samo da li će ono biti proizvedeno na domaćem tlu, ili će se uvoziti. Postojeći trend u proizvodnji, kroz koju godinu, dodatno bi mogla da ugrozi i činjenica da će se kroz primenu Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa Evropskom unijom, dodatno liberalizovati carina na mleko, sireve i druge vrste namaza.

 

“Ako ne uspemo da podignemo konkurentnost i kvalitet mleka do evropskog nivoa, da bi supstituisali taj uvoz koji će biti sve veći, za svako povećanje uvoza, smanjiće se količina domaćeg otkupljenog mleka“, obrazlaže za Ekonomist Goran Živkov, direktor Agencije za istraživanja u poljoprivredi SEEDEV. On prognozira da bi ukidanjem carina i lošom agrarnom politikom, Srbija mogla postati totalno uvozno zavisna kada je reč o mleku, što se, kako kaže, dogodilo i nekim drugim zemljama.

„Domaća industrija mleka ima šanse da opstane, jer bi srpski proizvođač sa otkupnom cenom od 30 dinara bio savršeno zadovoljan, za razliku od evropskog koji u istoj ceni ne bi video nikakvu računicu“, tvdi Živkov.

I u Centralnoj uniji proizvođača mleka Vojvodine upozoravaju da je poslednjih godinu dana sve veći broj proizvođača koji zatvaraju svoje farme šaljući grla na klanje. U pomenutom udruženju za Ekonomist kažu da proizvodnju ne napuštaju samo sitni proizvođači koji nisu konkurentni, već i krupniji farmeri sa nekoliko desetina grla.

Rat bez arbitra

Da napuste doskorašnje planove o proširivanju svojih stada, farmere je naterala ekonomska računica. Otkupna cena mleka se kreće između 12 i 28 dinara, u zavisnosti od kvaliteta. U odnosu na prošlu godinu, cena ove sirovine je gotovo prepolovljena. Na drugoj strani, mlekarama je, kako kažu, cilj da svojom cenovnom politikom podstiču ukrupnjavanje proizvodnje.

 

„Cena mleka koju dobijaju naša najbolja gazdinstva pokriva troškove njihove proizvodnje. Mlekare u Srbiji svojim najvećim proizvođačima plaćaju evropsku cenu, više od 25 dinara, (26 evrocenti) dok su tržišni uslovi pod kojima posluju neuporedivo teži“, objašnjava Goran Stoparić, šef sirovinske službe Subotičke mlekare. Što se tiče sitnih proizvođača, Stoparić kaže da i mlekare teže favorizovanju krupnih, a ne sitnih farmera koji su imali dosta vremena da se odluče da li planiraju ozbiljno da se bave ovom granom proizvodnje.

 

Da bi, međutim, utihnule i kritike krupnih proizvođača, otkupljivači bi za kilogram isporučenog mleka ekstra klase trebalo da im „keširaju“ 31 dinar. Tako bar pokazuje računica „krupnih“, kako tvrde u Centralnoj uniji proizvođača Vojvodine.

Dok se ne uspostavi arbitar, teško da se okončava bilo koji rat. U mlekarskoj industriji ove instance još nema. Tačnije, ne postoji centralna laboratorija koja bi trebalo da bude jedina referentna ustanova za uzorkovanje mleka. Praksa je takva da trenutno u Srbiji svaka mlekara procenjuje kvalitet otkupljenog mleka. Dokle god bude tako, postojaće nepoverenje među dve suprotstavljene strane. Farmeri sumnjaju da im mlekari zakidaju na kvalitetu, a otkupljivači smatraju da bolju cenu mogu očekivati smo oni koji poseduju kvalitet.

„Kada bude uspostavljena Nacionalna laboratorija, cena mleka i premije će se utvrđivati prema rezultatima ove instance, i to će doprineti povećanju poverenja među svim učesnicima na tržištu“, objašnjava Snježana Pupovac, predsednik Udruženja akreditovanih hladnjačara.

Sve više sira

Da bi se rešio problem na tržištu mleka, država ne treba da utiče na otkupnu cenu ovog proizvoda. Ono što očekuju ne samo akteri na tržištu, već i stručna javnost, jeste da raznim stimulacijama na kvalitet mleka krojači agrarne politike poprave stanje.

 

“Situacija na tržištu će se privremeno rešiti. Jer kao što su logično odreagovale mlekare, pa usled hiperprodukcije spustile cenu, tako su i logično odreagovali proizvođači pa su usled niske otkupne cene počeli da zatvaraju svoju proizvodnju“, objašnjava Živkov. Pomenuti tržišni odnosi ne znače pak da u domenu proizvodnje mleka ne bi trebalo da postoji precizna državna strategija, jer je farmeru koji se upusti u ovaj biznis potrebna doslednost određene politike.

Dokaz za to jeste činjenica da budući proizvođač mora dve godine da ulaže u kravu ne bi li dobio prvi litar mleka. Državni čelnici u oblasti agrara, prema procenama sagovornika Ekonomista, potpuno su se povukli iz ovog proizvodnog segmenta. Na ovakvu konstataciju ih, između ostalog navodi i politika premiranja koja se konstantno menja, i čije je drastično smanjenje dovelo do toga da se farmerima više ne isplati da svoj proizvod nude mlekarama, već da ga plasiraju kroz ilegalne tokove.

 

U Privrednoj komori Srbije kažu da je u poslednje vreme primetan rast proizvodnje sira i njegov plasman na pijacama. Živkov, koji je i bivši ministar poljoprivrede tvrdi da je plasman mlečnih proizvoda kroz pomenute kanale veoma loš jer je najveći problem domaćeg mlekarstva loša higijena.

„Ovo je prvi put u proteklih nekoliko godina da se javljaju negativni trendovi. Razlog je taj što su premije imale ulogu da proizvođače motivišu da svoj proizvod isporučuju mlekarama, a one su sada gotovo ukinute“, tvrdi Živkov. Nažalost, ni domaćem siru ne piše se dobro. Da nije tako, ne bi se proteklih meseci bacale tone čuvenog sjeničkog sira.