Odnedavno su u predgrađu Ljubljane, tamo gde počinju zeleni pašnjaci i doline u pravcu ka Mariboru, gazde salaša uzduž nekadašnjeg magistralnog puta postavili „mlekomate”. Pogađate? To su automatske mašine na kojima možete da kupite sveže mleko od dotičnog seljaka.

Prve analize otkrivaju da su ih potrošači odlično prihvatili. Ništa neobično jer širom Slovenije, kao i EU, neprestano teku rasprave o zdravom načinu života i povratku prirodi. A Ljubljančani prednjače u dokazivanju da „gradska raja” voli da proba sve što je „sa sela”, još toplo od muže, a praktično iza ćoška.

Trenutno su „mlekomati”, sprave koje izgledom podsećaju na bankarsku sabraću (bankomate), najrasprostranjeniji na prilazima Mariboru i Ljubljani, ali se očekuje da će mreža brzo biti proširena jer ovdašnji poljoprivrednici munjevito prihvataju profitabilne ideje. U međuvremenu je i gradskim ocima Ljubljane sinulo da sugrađanima skrate put, pa su jedan „mlekomat”postavili na pijaci u centru grada (kod Tromostovlja) a drugi u Kosežama, jednom od prestižnijih gradskih kvartova. Možete kupiti količinu koju želite. Od jednog decilitra do jednog litra i više. Uputstva za kupovinu su jasna i glasna (i pisana i zvučna, sve na slovenačkom), a isto važi i za upozorenja kako treba postupati sa sirovim mlekom.

Sirovo mleko je kravlje mleko koje nije termički obrađeno. Zato „mlekomati”, tačnije njihovi snabdevači i vlasnici moraju da paze da poštuju veoma strog mikrobiološki kriterijum, kao i da temperatura u „mlekomatu” ne padne ispod četiri stepena Celzijusova. Usavršen je sistem kontrole temperature mleka u „mlekomatu” preko GSM modula, pa je i ta briga skinuta s dnevnog reda. Korisnici ističu da je prilikom kupovine ovakvog tipa hrane najvažnije paziti na bezbednost namirnice. Zato svaki „mlekomat” ima ugrađen poseban sistem kontrole koji zaustavlja njegov rad ako je mleko u njemu starije od 24 sata ili ako se neočekivano povisi njegova temperatura.

Mleko iz „mlekomata” sadrži više od četiriodsto mlečne masti koja nije homogenizovana. Nutricionisti upozoravaju da sirovo mleko nije primereno za svakoga a na tu činjenicu potrošače sa dosta takta upozorava i „mlekomat” lično. Sledi uputstvo da kupljeno mleko treba obavezno kod kuće prvo prokuvati pre nego što ga popijemo ili damo bebama, trudnicama, maloj deci ili bolesnicima. Ako sirovo mleko natočite u posudu koju ste doneli sa sobom (a moguće ju je pazariti i na licu mesta, ako nemate svoju zgodnu flašu sa širim grlićem), onda je preporučljivo da nije plastična i da je taze oprana na temperaturi iznad 60 stepeni Celzijusovih. Ovo mleko ne sme se čuvati u frižideru duže od dva dana.

Litar mleka iz „mlekomata” je za oko 20 centi skuplji nego onaj „industrijski”, u megamarketima. Košta jedan evro, a moguće je kupiti tipizirane količine, recimo čašu od dva decilitra ili pola litra mleka. Za najmanju dozu od jednog decilitra platićete 10 centi. Poželjni su metalni novčići, tačan iznos i ljubav prema mleku.

Politika

---------------------------------------------------------

Novi skandal sa mlekom

Agencija Sinhua je javila da su 2. decembra u provinciji Šansi, na severoistoku zemlje, uhapšeni generalni menadžer kompanije za proizvodnju mleka i mlečnih proizvoda „Đinćiao” Liu Ping i još dvoje radnika te firme.

Pozivajući se na policijske izvore, Sinhua je navela da su osumnjičeni prodali 5,25 tona zatrovanog mleka u prahu jednoj kompaniji u južnoj oblasti Guangsi.

Mleko je zaplenjeno 18. novembra, tako da nije dospelo na tržište.

U Kini su prošlog meseca pogubljena dvojica muškaraca umešana u skandal sa otrovnim mlekom u prahu zbog koga je prošle godine umrlo najmanje šestoro dece, a gotovo 300.000 imalo zdravstvene tegobe, podsetio je Rojters.

Mleko u prahu, zagađeno melaminom, prodavale su od jula 2007. do avgusta 2008. najveće kineske mlekare, a pre svega najveća od njih „Sanlu”, koja je u međuvremenu bankrotirala.

Od ukupno 21 odgovornog za prošlogodišnji skandal, osuđenog u januaru u gradu Šiđiadžuang, dvojica su pogubljena.

Melamin je smola koju koriste neke kompanije koje se bave proizvodnjom prehrambenih proizvoda da bi se prikazao veći procenat proteina u namirnicama.

U manjim količinama, ta supstanca se ne smatra toksičnom, ali može da izazove stvaranje kamenja u bubrezima, pa čak i blokadu bubrežnih funkcija.

Melamin se koristi i u industriji plastike, đubriva i betona. Kada se doda mleku ili stočnoj hrani naizgled im povećava procenat proteina jer sadrži puno azota.

Tanjug

Shares: