Sa cenom od 150-200 dinara po kilogramu, živinari se žale da od početka novembra protekle godine svoju robu prodaju jeftinije od troškova proizvodnje. Da bi i proizvođači i trgovci ostvarili zaradu, za kilogram piletine optimalna cena bi, kako kažu, trebalo da bude 250 dinara.

Jedan od dva najveća predstavnika iz ove branše na domaćem tržištu, kompanija Perutnina Ptuj, kako Ekonom:east saznaje po kilogramu pilećeg mesa u Srbiji gubi 0,62 evra. Pod pretpostavkom da u proseku svi srpski živinari (koji proizvedu oko 80.000 tona piletine) posluju pod sličnim uslovima, dolazi se do računice da su godišnji gubici u ovoj grani blizu 50 miliona evra.

Milorad Đokić, čelni čovek ove kompanije u Beogradu, kaže da je jedan od razloga za gubitke koja ova kompanija beleži po kilogramu mesa, skupa stočna hrana. „Cena sojine sačme nikako ne pada. Zbog prelevmana koji država ima na soju, u Srbiji je najskuplja soja u okruženju. Jedna od većih stavki je i kukuruz čija se cena u poslednje vreme stabilizovala na oko 1 evro“, objašnjava on. Doduše, najveći razlog zbog kog Perutnina Ptuj u Srbiji ne zarađuje otkako je 2008. preuzela Topiko jesu velike investicije u proizvodne pogone u Bačkoj Topoli. U ovoj kompaniji se nadaju da će već sledeće godine svoje bilanse prevesti „u zeleno“.

“Ukoliko bismo kod odlučivanja uzimali u obzir pre svega trenutnu situaciju, kratkoročne poslovne odluke bile bi pod znakom pitanja, ali ako uzmemo u obzir ukupnu ekonomsku sliku sa svim potencijalima u Srbiji, tada je odgovor drugačiji“, navode u ovom slovenačkom preduzeću.

I u Agroživu, drugom vodećem proizvođaču pilećeg mesa na domaćem tržištu, kažu za Ekonom:east da ovu vrstu mesa prodaju ispod proizvođačkih cena, mada nisu želeli da preciziraju o kolikim gubicima je reč.

Ono što se velikim živinarima ipak isplati, jeste proizvodnja i prerada mesnih prerađevina. Kažu da se zbog same tehnologije prerađivanja koja zahteva najstrožije sertifikate kvaliteta na području prerađevina, sivo tržište ne može razviti.

Neugovorena prodaja

Jeftinu piletinu po domaćim marketima, koja je često na rasprodajama, sagovornici Ekonom:easta objašnjavaju prevelikom ponudom koja prevazilazi potrebe za tražnjom. Pri tome, živinari kažu da od novembra do početka februara gotovo da nema prodaje ove vrste mesa. Prezasićeno tržište na kome dominira veliki broj sitnih proizvođača upućeni smatraju i najvećom boljkom živinarske branše. Naime, jedino Agroživ, Perutnina Ptuj i Vindija koji polovinu srpskog tržišta snadbevaju pilećim mesom, poseduju zaokružen proizvodni prosec. Ostali živinari su uglavnom podeljeni na one koji ili imaju samo inkubatore u kojima proizvode (jednodnevne) piliće, druge koji se bave isključivo tovom, i treći koji imaju klanice.

Na ovaj način se oko 50 odsto domaće proizvodnje živinskog mesa (oko 40.000 tona) nalazi u rukama sitnih proizvođača koji nemaju ugovorene kupce. Stoga bi „sitni“, kako poručuje Rade Škorić, predsednik Zajednice živinara, pod hitno trebalo da se prestroje i da idu isključivo u ugovorenu proizvodnju pilećeg mesa. „Da se unutar samog organizacionog lanca ljudi vežu jedni za druge. Ko se ne dogovori, sam će shvatiti da je višak“, poručuje Škorić.

Savo Urošević, vlasnik je firme Agricola koja se bavi isključivo tovom pilića. Ovaj privatnik iz Jagodine se žali da kao mali igrač na tržištu utovljenu pilad ne može da proda po ugovorenoj ceni, nego ih prodaje u bescenje. „Čim se čuje da su veći klaničari počeli da plaćaju jeftinije, i cena tovljenih pilića počinje da pada. Uz to, živinari kao da se bore da mesto na tržištu zauzmu obaranjem cene. Ubeđen sam da se snižavanjem cene promet ne povećava značajno“, objašnjava Urošević za Ekonom:east magazin.

Mali da potope velike?

Zadrže li se na tržištu ovako niske cene piletine, Đokić kaže da će Perutnina Ptuj u Srbiji proizvoditi meso samo za sopstvene potrebe, što znači da bi se pod etiketom ovog proizvođača po trgovinama mogle naći samo prerađevine, a ne sveže meso. U tom slučaju, prema njegovim rečima, domaće tržište bi otvorilo vrata „švercu i sivoj trgovini“. Doduše, sagovornici Ekonom:east magazina smatraju da je prezasićeno tržište i u ovom trenutku posledica cvetanja sive ekonomije.

U Zajednici živinara postoji bojazan da bi velike firme mogle izgubiti svoj kapital i pozicije na tržištu, dok će mali proizvođači opstati. Ovakav scenario nije baš tipičan za domaću poljoprivredu u kojoj su sićušni gotovo potopljeni.

„Sitnih je mnogo, ali njihov domet nikada ne mogu biti Delta, Merkator ili Idea. Na taj način, otvaraju se prostori za uvozno meso koje može biti i iz Južne Amerike“, priča Škorić. Činjenica je da mali nikada neće uspeti ni da se organizuju i postanu izvoznici. Ali, ni veliki, budu li i dalje u gubicima neće uspeti da značajnije povećavaju nivo proizvodnje i usklađuju ga sa EU standardima. I dok u Agroživu kažu da su orijentisani isključivo na domaće tržište, u Perutnini Ptuj planiraju da izvoze prerađevine u Rusiju.

U Zajednici živinara kažu da će Srbija sigurno dočekati trenutak kada će se piletina naći na listi proizvoda koji se mogu izvesti u Evropu, ali domaći živinari ni tada neće biti spremni za izvoz budući da je starost objekata preko 25 godina. Zato i pozivaju državu u pomoć ne bi li agrarni zvaničnici deo novca izdvojili za investicije u živinarstvo. Mada zvuči paradoksalno, ali kako za Ekonom:east priča Igor Lavš, generalni direktor Agroživa trenutno su u podređenom položaju oni proizvođači koji imaju zatvoren proizvodni ciklus i koji domaće tržište kontinuirano snadbevaju pilećim mesom.

Rešenje je, prema njegovim rečima, u tome da država zahteva striktnu primenu standarda u celom proizvodnom procesu, čime bi živinari koji nisu u stanju da ispoštuju propise potpuno otpali, a hrana koja dođe do potrošača bila bi potpuno bezbedna. Zato se „krupni“ i nadaju da će država prema svim akterima postaviti ista pravila, tj. zahtevati uvođenje HACCP sistema, što bi one koji ne zadovoljavaju uslove nateralo da napuste ovu proizvođačku branšu.

Sumnjive makedonske prerađevine

Za prezasićeno tržište, na kome se godišnje proizvede oko 80 hiljada tona mesa, često zna da bude kobna i minimalna količina uvezenog mesa ili prerađevina, bilo legalno ili ne. U poslednje vreme, živinarima naročito bode oči uvoz prerađevina od živinskog mesa iz Makedonije.
„Makedonci nemaju razvijenu proizvodnju piletine, pa iz Srbije povremeno uvoze i žive piliće i meso. To nije sporno. Nelogično je, međutim, da se posle toga u srpskim marketima nalaze prerađevine od živinskog mesa iz Makedonije koje su i do 30 odsto jeftinije od domaćih“, priča Rade Škorić, predsednik Zajednice živinara. Teško je utvrditi da li južni srpski susedi od svoje proizvodnje prave te prerađevine, ili od uvoznog mesa iz Amerike. Živinari sumnjaju da je reč o mesu iz Brazila koje potiče od pilića koji su hranjeni genetski modifikovanim žitaricama.

www.emportal.rs