Iako je Srbija vodeći proizvođač maline u Evropi i izvozi 95 odsto svog roda, preduzeća iz naše zemlje u prvih devet meseci 2009. godine uvezla su čak 415.751 kilogram ovog voća. Za 178.212 kilograma „rolenda” (prve klase) prodavcima iz Čilea, Bugarske, Francuske, Crne gore, Surinama i Turske plaćeno je 748.899 američkih dolara, dok je 170.545 kilograma „originala” uvezeno iz BiH i Poljske po ceni od 438.337 dolara. Za svih 415,7 tona dato je 1.353.913 dolara.

Ovo su podaci kojima raspolaže Institut za voćarstvo u Čačku, posednik najvećeg rasadnika izdanaka maline na Starom kontinentu.

– Srpska malina je po kvalitetu bez premca u svetu i uvezene količine, a velike su, sigurno nisu namenjene domaćim potrošačima. Pretpostavljam da je reč o reeksportu ili, kada je reč o grizu, preradi u našim fabrikama – kaže za „Politiku” Aleksandar Leposavić, istraživač iz ove čačanske naučne ustanove.

Tokom 2008. godine, inače, u Srbiju je uvezeno dva puta više maline, (890.382 kilograma) za šta je potrošeno 2.875.554 dolara. Najznačajnije stavke u tom uvozu bile su griz iz Bugarske, Poljske, Belgije, Francuske i BiH (414.377 kilograma za 1.116.844 dolara) i „rolend” iz Belgije, Čilea, Crne Gore i BiH (337.850 kilograma za 1.268.847 dolara).

Zbog čega se iz zemlje koja je najveći izvoznik maline u svetu, za nepune dve godine odlilo 4,2 miliona dolara na kupovinu istog voća?

– Otkupljivači maline u nas godinama se žale na visoke cene koje diktiraju plantažeri, i ovaj uvoz je posledica tog dugotrajnog spora. Ali, ide na štetu zajedničkog ugleda, jer je uvozna malina, ma kakva njena sudbina dalje bila, znatno ispod srpskih standarda za ovo voće – veli Leposavić.

Ministarstvo poljoprivrede Sjedinjenih Američkih Država objavilo je da ovogodišnja proizvodnja maline u svetu iznosi 325.000 tona i da su najveći proizvođači SAD (75.000) i Srbija (60.000). Vodeći potrošač ovog voća je Nemačka, sa 793 grama po stanovniku godišnje i uvozom od 60.000 tona.

Svetski prvak u proizvodnji ovog voća je Milomir Stojić (51) iz Mirosaljaca kod Arilja. U njegovom malinjaku rađa 28 tona „vilameta” i 22 tone sorte „miker” po hektaru, a plantaža na 600 metara nadmorske visine obuhvata ukupno 4,5 hektara.

Politika

Shares: