Hladnjačari će i ove godine najverovatnije izvisiti za zaradu od izvoza maline, jer se ispostavilo da je malina iz "konkurentske" zemlje i kvalitetnija i jeftinija. Kraj je septembra, a proizvođači i prerađivači maline u Srbiji imaju još manje razloga da se raduju dobrom izvoznom poslu. Prvobitni problemi oko otkupne cene, koji se inače repriziraju svake godine, rešeni su "dogovorom" da se do kraja ovog meseca krene sa prvom ratom isplate polovinom ovog meseca, a zatim u u decembru i martu, kada bi trebalo da bude isplaćena ukupna zarada od izvoza u odnosu 60 prema 40 u korist malinara. Od tog dogovora možda neće biti nikakve vajde jer se, mimo svih očekivanja, ispostavilo da je malina odlično rodila u Poljskoj i da je kvalitetnija od naše. Da priča bude zabiberena do kraja, poljska malina je i jeftinija od srpske, otkupna cena joj je 86 evrocenti, nasuprot srpskih 1-1,4 evra.
Sagovornici Biznisa nisu hteli da daju zvanične izjave oko izvozne cene maline. Neki su tvrdili da to i nije baš prikladno pitati, ali "da je lako proverljivo", dok su drugi tvrdili da još ništa nisu ni izvezli. Među retkima koji igraju otvorenih karata je hladnjača firme "Hibrid" iz Beograda. Direktor Dušan Radulović kaže da su uspeli da sklopi ugovore o izvozu za oko 45 odsto, od ukupno 800 tona malina, koliko su otkupili. "Vilamet" prve klase plaćali su 90 dinara, a "mikeron" 105 dinara po kilogramu, a kolač od izvoza biće podeljen 51:49 u korist proizvođača maline i isplaćivaće se baš kao što je i dogovoreno - u septembru, decembru i martu. Prosečna izvozna cena maline u svim oblicima je oko 1,96 evra po kilogramu. Kako je ove godine rod u Srbiji bio lošijeg kvaliteta, tako i ekstraklasa "rolend" učestvuje manje u ukupnoj izvoznoj strukturi.

- Veliki problem, koji je i ove godine nastao u proizvodnji malina u Srbiji, dodatno je uvećan činjenicom da je svetska ekonomska kriza u punom jeku. Danas imamo situaciju da, osim Poljaka, koji zaista imaju kvalitetnu malinu, takođe i jeftiniju od naše i višestruko subvencionisanu, imamo i slabije platežne inostrane kupce. Njih sada čekamo za naplatu i do 45 dana - tvrdi za Biznis direktor Radulović.
On objašnjava da je vrlo teško za hladnjače da održe tekuću likvidnost, jer zbog krize i kredita ima sve manje keša, pa je vrlo komplikovano napraviti situaciju u kojoj će svi biti zadovoljni. Laički rečeno, izvoznici će ostvariti zaradu...
Na priču o desetak evra vrednom pakovanju maline u inostranim supermarketima Radulović parira brojkama. Samo troškovi prevoza "Jatom" su oko 4,5 evra po kilogramu maline, i ako se samo ta činjenica uzme u obzir, jasno je kao dan gde idu pare. A gde su troškovi obrade, luksuzne ambalaže, radne snage, pakovanja, osiguranja, logistike transporta...
- Mi smo sklopili ugovore o otkupu do 15. avgusta i posle toga nije bilo izvoza. Naprosto, pojavile su se na tržištu poljske maline koje su jeftinije, a kad je tržišna utakmica u pitanju, znamo svi da cenu "formira" onaj koji kupuje. Ako postoji jeftiniji proizvod, koji je pri tom i kvalitetniji, onda nema razloga da neko kupuje od nas - kaže Radulović. To bi, prema njegovim rečima, na duže staze značilo potpuni gubitak EU tržišta.
Radulović kaže da ne razume proizvođače maline i njihove zahteve jer su, kako kaže, to jedini poljoprivredni proizvođači koji su ove godine u Srbiji ostvarili dobit čak i po otkupnoj ceni od 90 dinara po kilogramu. - Ne verujem da neko može da gaji iluzije o tome da se od 12 ari proizvodnje može živeti 12 meseci. To je nemoguće - kaže Radulović.
Sa druge strane, kako kaže naš sagovornik, pretposlednji put kad je MMF dolazio u Srbiju, najavio je pomoć od 12 do 15 miliona za hladnjačare, pošto su sračunali da spadaju u rizičnu kategoriju i da im je neophodna pomoć. Ipak, Vlada to uopšte nije razmatrala, ne zna se zašto.
- MMF je locirao hladnjače u Srbiji kao metu kojoj je potrebna pomoć, jer će pozitivno uticati na spoljnotrgovinski bilans Srbije, s obzirom na činjenicu da smo jedina zemlja koja je ostvarivala pozitivan bilans u spoljnoj trgovini voćem - tvrdi Radulović.
Srpski malinari i dalje listom tvrde da su "pokradeni" i da u otkupu postoje kartelski dogovori. Šarenolikost cena prilikom otkupa u startu minira takvu mogućnost. Od 90 do 135 dinara bila je cena maline u otkupu u Srbiji ove godine. Međutim, proizvođači su i dalje u neverici i većina njih i ne zna za koliko novca je prodala ovogodišnji rod, ni koliko im se od avansne cene duguje.
- Za sada hladnjačari i država ništa nisu učinili nakon navodnog dogovora. Niti su izašli sa konačnom akontnom cenom, niti su nam, kako je bilo ranije dogovoreno, zakazali susret. Dakle, rečju, nisu ispoštovali nijednu od tačaka za koje smo imali kakav-takav dogovor - tvrdi za Biznis Dragiša Terzić, predsednik udruženja proizvođača maline "Vilamet".
Kako objašnjava, ovo udruženje i njegovi članovi već danima pokušavaju da sazovu sastanak, ali u tome nisu imali uspeha. Sve se svodi na prebacivanje sa jednog na drugi broj telefona, što "samo pokazuje da za sudbinu malinara država uopšte ne mari".
Drugi proizvođači maline iz okoline Užica tvrde za naš list da su malinu prodali lokalnim hladnjačama za nešto više od sto dinara po kilogramu i da su do sada videli samo deo novca. Kako kažu, od tada nije uplaćen nijedan dinar na račun, iako su očekivanja bila suprotna.
- Mi smo za kilogram prvoklasnog "mikerona" dobijali 105 dinara. U septembru je trebalo da bude isplata jednog dela novca, ali se to nije desilo, ne znam iz kojih razloga - tvrdi za Biznis jedna od proizvođačica maline iz ovog kraja. Ona kaže da sa istom hladnjačom sarađuju već nekoliko godina unazad i da su do sada imali korektnu saradnju.
- U toku berbe bilo je problema i u oceni kvaliteta, pa su neke vrlo kvalitetne maline završile.

Biznis