Prioritet Srbije tokom predsedavanja CEFTA sporazumom u 2010. godini biće uspostavljanje zone slobodne trgovine u regionu do kraja godine, izjavila je državna sekretarka u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja Vesna Arsić.

Ona je na skupu o koristima primene CEFTA sporazuma za privredu, u PKS, rekla da u ovoj godini zemlje članice CEFTA treba da počnu pregovore o liberalizaciji tržišta usluga u regionu, kao i da uspostave jasna pravila radi privlačenja stranih investicija u region. Prema njenim rečima, potrebno je da do 1. maja bude otvoreno tržište javnih nabavki u CEFTA regionu, odnosno da sve zemlje ravnopravno učestvuju u procesima javnih nabavki u drugim zemljama. Učešće izvoza u zemlje CEFTA u ukupnom izvozu Srbije je 31,5 odsto, a učešće uvoza osam odsto. Srbija je u prva dva meseca ove godine u ukupnoj spoljnotrgovinskoj razmeni sa zemljama CEFTA regiona ostvarila suficit od 97,2 miliona evra, saopšteno je danas u Privrednoj komori Srbije na skupu o primeni CEFTA sporazuma.

"Ukupan izvoz Srbije u zemlje CEFTA regiona u prva dva meseca ove godine ostao je nepromenjen u odnosu na isti period 2009. i iznosio je 230,5 miliona evra, dok je uvoz imao rast od sedam odsto i iznosio je 133,3 miliona evra", izjavila je državna sekretarka za ekonomske odnose sa inostranstvom Vesna Arsić.

Na tribini o primeni CEFTA sporazuma i koristima za privredu Srbije u PKS ona je podsetila su zemlje CEFTE, nakon Evropske unije, drugi spoljnotrgovinski partner Srbije.

Ukupan suficit Srbije u trgovinskoj razmeni sa CEFTA zemljama u 2009. godini bio je 981 miliona evra, dok je uvoz iznosio 899 miliona evra, kazala je ona i dodala da Srbija ostvaruje suficit u razmeni sa Albanijom, Bosnom i Hercegovinom, Makedonijom i UNMIK Kosovom, dok deficit ima sa Hrvatskom i Moldavijom.

Pokrivenost uvoza izvozom u spoljnotrgovinskoj razmeni Srbije sa CEFTA regionom dostigla je prošle godine 209 odsto, rekla je ona.

Arsićeva je kazala da liberalizacija u trgovini sa zemljama CEFTE omogućuje izmedju ostalog bolji pristup drugim tržištima, bolji kvalitet proizvoda, rast investicija, porast broja zaposlenih i izvoza, ali je istakla da i dalje ostaju mnogobrojne necarinske barijere koje otežavaju punu primenu sporazuma.

Prema njenim rečima, najčesće necarinske barijere odnose se na procedure na graničnim prelazima koje su duge, komplikovane i netransparentne, problem je radno vreme, klasifikacija, vrednovanje i poreklo robe na carini, kao i medjusobno nepriznavanje sanitarnih i fitosanitarnih mera i veterinarske kontrole.

Problem predstavlja i dupliranje i nepriznavanje sertifikata, dok je izdavanje dozvola i registracija proizvoda ocenjena kao skupa i dugotrajna, dodala je ona.

Arsićeva je kazala da se radi na formiranju internet portala koji će obezbediti transparentnost regulative i procedura u trgovini CEFTA zemalja, kao i na ubrzanju harmonizacije propisa sa regulativom EU i pravilima Svetske trgovinske organizacije, a tamo gde je prikladno zaključivaće se sporazumi o medjusobnom priznavanju sertifikata.

Poterebno je, kako je dodala, što pre početi dalju liberalizaciju trgovine poljoprivrednim proizvodima.

Potpredsednik PKS Mihajlo Vesović ocenio je da je dosadašnja primena CEFTA sporazuma, od sredine 2007, imala dobre rezultate za privredu Srbije i naglasio da je predsedavanje Srbije CEFTOM najznačajnija državna i privredna uloga zemlje u ovoj godini.

"CEFTA je predigra za Evropsku uniju", kazao je on i istakao da ukoliko neka kompanija ne može da opstane na tržištu CEFTE, njene šanse da opstane u Evropskoj uniji postaju još manje.

Pomoćnik direktora Uprave carina Srbije Borislav Injac rekao je da je sporazum CEFTA srpskoj ekonomiji omogućio povećanje konkurentnosti izvoznih proizvoda i proširio broj tržišta na koji se roba može plasirati bez plaćanja ili uz umanjeno plaćanje carinskih dažbina.

Proširio je izbor tržišta sa kojih se mogu nabaviti sirovine za proizvodnju bez plaćanja uvoznih dažbina i negativnog uticaja na preferencijalno poreklo proizvoda, kazao je on.

Sporazum je pojednostavio organizaciju proizvodnje, a povećana je i isplativost u modernizaciju proizvodnje i poboljšanje kvaliteta robe, rekao je Injac i dodao da je povećana predvidivost i sigurnost poslovanja, kao i interes za saradnjom sa kompanijama iz regiona.

Beta

Shares: