Srbija će od 1. januara obavljati ulogu predsedavajućeg Sporazuma o slobodnoj trgovini u centralnoj Evropi, CEFTA, za 2010. godinu, što će joj omogućiti da na tržištu regiona ostvari bezmalo trećinu ukupnog izvoza.

Izvoz u zemlje CEFTA 32 odsto

Izvoz Srbije u zemlje CEFTA se u toku poslednjih nekoliko godina ustalio na oko 32 odsto od ukupno ostvarene vrednosti eksporta, dok uvoz obuhvata svega osam procenata ukupnog importa, navode analitičari PKS.

Koliko je tržište zemalja CEFTA atraktivno za naše eksportere dovoljno govori i podatak da je Srbija u periodu od početka januara do kraja oktobra 2009. sa ostalim zemljama iz te grupacije imala ukupan suficit u robnoj razmeni od približno 1,17 milijardi dolara.

Naše kompanije su u tom razdoblju isporučile na ostatak tržišta CEFTA proizvoda za 2,16 milijardi dolara, dok je uvoz bio drastično niži - 989,1 milion dolara, a pokrivenost uvoza izvozom veća od 218 procenta.

Lani je Srbija u razmeni sa CEFTOM ostvarila, najviše zahvaljujući isporuci poljoprivrednih sirovina i raznih prehrambenih proizvoda, suficit od 1,8 milijardi dolara, ali takav višak ove godine, usled nižeg obima trgovine, neće sigurno biti dostignut.

Analitičari PKS naglašavaju da Srbija sa svim članicama CEFTA ima, izuzimajući Hrvatsku i u simboličnoj meri Moldaviju, visok trgovinski suficit, a takvo stanje se održava u dužem razdoblju.

U robnoj razmeni Srbije sa ostalim članicama CEFTA najveći udeo imaju osim poljoprivredno - prehrambenih proizvoda i produkcija crne i obojene metalurgije, proizvodi hemijske industrije i električna energija.

Stručnjaci PKS naglašavaju da postojeći CEFTA sporazum ima bitne prednosti u odnosu na ranije dvostrane trgovinske aranžmane, jer stvara uslove za harmonizovanu robnu razmenu unutar Regiona.

Atraktivniji za strani kapital

Važeći sporazum CEFTA je zamenio, kako objašnjavaju u PKS, mrežu od čak 32 dvostrana aranžmana o slobodnoj trgovini u regionu jugoistočne Evrope koji su se primenjivali od 2001. godine.

Najvažnija prednost novog CEFTA sporazuma je, prema oceni stručnjaka PKS, u tome što sve zemlje Regiona čini atraktivnijim mestom za strani kapital, jer je uspostavljen zajednički pravni okvir za investicije, što u značajnoj meri treba da podigne zainteresovanost ulagača.

CEFTA sporazum u dobrom delu podrazumeva i poštovanje pravila Svetske trgovinske organizacije i Evropske unije , što znači da naša zemlja prihvata da posluje po propisima koji postoje u 27 - članom bloku država i pre pune primene Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa Unijom, odnosno formalnog ulaska u članstvo globalne trgovinske organizacije.

Sporazum CEFTA određuje, kako naglašavaju u PKS, opšte obaveze koje se odnose na trgovinu svim robama, a jedinstveno pravilo je da se ukinu sva kvantitativna ograničenja, carine i druge dažbine među zemljama Regiona i da se nove barijere ne uvode.

U skladu sa Sporazumom u Regionu je do kraja 2008. uspostavljena puna liberalizacija razmene industrijskim proizvodima, u 2009. su dogovorene olakšice u prometu poljoprivrednim proizvodima, a pregovori oko potpune trgovinske liberalizacije produžiće se i tokom 2010.

Više od sto necarinskih prepreka

Kad je reč o prometu poljoprivrednih proizvoda Srbija je zadržala određeni deo zaštite u prometu te robe jedino sa Hrvatskom, ali će se do 2011. godine 72 odsto tarifnih oznaka u razmeni sa tom zemljom potpuno liberalizovati, dok će se dozvoljene kvote značajno uvećati, a u okviru njih carinske stope ukinuti ili znatno sniziti u odnosu na trenutni nivo.

Uprkos svim navedenim i drugim bitnim prednostima, važeći CEFTA sporazum ima i nedostataka, a jedan od najvećih je što se u realizaciji tog aranžmana i dalje pojavljuju razne necarinske prepreke kojih u Regionu ima, prema oceni stručnjaka, više od sto.

Najčešće necarinske barijere u trgovini odnose se na komplikovanu proceduru na graničnim prelazima - veliko administriranje i neusklađenost u radu carine i inspekcijskih službi - sanitarnih, veterinarskih i radioloških.

Srbija će u svojstvu predsedavajućeg CEFTA za ovu godinu raditi , između ostalog, na daljem usavršavanju trgovinske liberalizacije, a kao najvažnije zadatke smatra moguće otvaranje pregovora o liberalizaciji usluga, stvaranje jednakih uslova za investicije i otvaranje tržišta javnih nabavki u svim državama potpisnicama sporazuma, ističu u PKS. (RTV)

Shares: