Srpski izvoznici poljoprivrednih proizvoda u BiH, zbog uvođenja 100 odsto carine više ne bi bili u istom položaju kao i ostali učesnici CEFTA sporazuma, odnosno bili bi manje konkurentni. Učešće poljoprivrednih proizvoda u ukupnom izvozu Srbije u BiH je veće od 15 odsto.
Istorija zaobilaženja carinskih sporazuma datira s početka 2002. kada su SR Jugoslavija i Bosna i Hercegovina potpisale Sporazum o slobodnoj trgovini.
Već taj akt, koji je stupio na snagu juna iste godine bio je asimetričan u korist BiH. Tranzicioni period se završio 1. januara 2004. od kada je trebalo da se spoljnotrgovinska razmena odvija uz punu liberalizaciju i bez carinskih opterećenja. Međutim, Veće ministara BiH jednostrano je produžilo primenu carina do 1. aprila 2004. a i posle toga su ostale carine na neke poljoprivredne proizvode.
Ovakav bilateralni sporazum primenjivao se do 22. novembra 2007. kada je na snagu stupio multilateralni CEFTA Sporazum. Bilateralni Sporazum nije se primenjivao na teritoriji Kosova i Metohije, imajući u vidu njegov status koji je određen Rezolucijom 1244

Monopolisti „štite“ domaću poljoprivredu

Savet ministara BiH je, posle skoro dve godine kršenja, tek 29.maja 2008. doneo „Odluku o ukidanju Odluke o privremenoj obustavi primene nulte carinske stope po Sporazumu o slobodnoj trgovini između BiH i SCG“, od 19. juna 2006. Inače ova odluka, propisivala je određene carine, 40 odsto od MFN (puna carina plus prelevmani) na uvoz mesa, mleka i njihovih prerađevina. Zaključivanjem CEFTA sporazuma ona je izgubila pravni osnov.

Međutim, sada pojedini monopolisti iz industrije mesa BiH, koji su ujedno i parlamentarni zastupnici, najavljuju potrebu ponovog uvođenja carina na određene poljoprivredne proizvode iz Srbije, pozivajući se na član „23 bis“ CEFTA sporazuma, koji daje mogućnost uvođenja zaštite domaće poljoprivrede pod određenim uslovima. Tim članom, naime, predviđeno je da dotična zemlja može preduzeti odgovarajuće bilateralne zaštitne mere prema drugoj potpisnici Sporazuma pod uslovima i u skladu sa relevantnim procedurama.

U Bukureštu je, međutim, pre samog potpisivanja Sporazuma CEFTA 19. decembra 2006. na predlog BiH, usvojen član „23 bis“: „Bez obzira na druge odredbe ovog sporazuma, a posebno člana 23, a zbog posebne osetljivosti tržišta poljoprivrednih proizvoda, ako uvoz proizvoda poreklom iz jedne strane, koji su subjekt koncesija odobrenih u Aneksu 3, prouzrokuje ozbiljan poremećaj na tržištu ili domaćem regulatornom mehanizmu, drugoj strani, Strane će odmah ući u konsultacije da bi pronašle odgovarajuće rešenje. U očekivanju takvog rešenja pogođena strana može preduzeti odgovarajuće mere koje oceni neophodnim.“

Najava punih carina

Uz sve ovo, BiH sada najavljuje donošenje zakona o zaštiti domaće proizvodnje kojim se predlaže uvođenje punih carina na uvoz određenog broja poljoprivrednih proizvoda iz Srbije i Hrvatske, što bi moglo da pogorša privredne odnose između Srbije i BiH, s obzirom da ograničava ugovorenu slobodnu (bescarinsku) trgovinu između dve zemlje. Srpski izvoznici poljoprivrednih proizvoda u BiH, zbog uvođenja 100 odsto carine više ne bi bili u istom položaju kao i ostali učesnici CEFTA sporazuma, odnosno bili bi manje konkurentni. Učešće poljoprivrednih proizvoda u ukupnom izvozu Srbije u BiH je veće od 15 odsto.

Predlagači zakona pozivaju se na poseban član CEFTA sporazuma, koji na određen način omogućava uvođenje zaštitnih mera od prekomernog uvoza poljoprivrednih proizvoda, ali bez odgovarajuće procedure koja je njime predviđena.

U obrazloženju predlagači tvrde da je „došlo do značajnog poremećaja na tržištu zbog prekomernog uvoza,... da farmeri nemaju kome da prodaju svoje proizvode,.... prerađivači rade sa znatno umanjenim kapacitetima i da je značajan broj radnika ostao bez posla“. Navode da bi primena zaštitnih mera unutar CEFTA značila „opstanak najosetljivijih grupa poljoprivredne proizvodnje, jačanja konkurentnosti i pripreme za fer tržišnu utakmicu“.

Po ovom predlogu na proizvode poreklom iz Srbije i Hrvatske bi bile uvedene pune carine za više od 900 poljoprivrednih proizvoda, čak i na neke proizvode koje BiH uopšte ne uvozi.

Ovaj zaklon je prošao Predstavnički dom i sada je na razmatranju u Domu naroda Parlamenta BiH (bošnjački i srpski delegati ga podržavaju, dok su hrvatski protiv).

I Ministarstvo protiv

Nadležno Ministarstvo spoljne trgovine i ekonomskih odnosa BiH je protiv usvajanja ovakvog zakona, jer je suprotan samom CEFTA sporazumu i predstavlja vid protekcionizma. Kako je navedeno, ako postoji poremećaj na tržištu zbog „prekomernog“ uvoza određenih vrsta roba ili pretnja da do toga može doći, udruženja privrednika iz BiH bi trebalo da ovom Ministarstvu dostave zahtev za pokretanje postupka u kome bi se to dokazalo. Ako se prikupi dovoljno dokaza, resorni ministar u Savetu ministara BiH predlaže odluku o kojoj se obaveštavaju sve zemlje potpisnice CEFTA. Posle toga, uvode se zaštitne mere za striktno određeni proizvod, ograničene po obimu i trajanju. Do sada niko osim udruženja pivara u BiH nije na taj način tražio uvođenje zaštitnih mera.

Predstavnici EU, takođe, ukazuju da usvajanje Zakona ne bi bio dobar potez i nije odgovor na probleme, jer članstvo u CEFTA podrazumeva zajednički pristup u njihovom rešavanju.

Ako BiH donese ovaj zakon nadležni srpski organi trebalo bi da, u skladu sa procedurom, pokrenu odgovarajući postupak pred institucijama CEFTA, Zajedničkim komitetom i Arbitražom.

Trgovinsku saradnju između Srbije i BiH prate i problemi, koji su, između ostalog, vezani za međusobno priznavanje standarda i kvaliteta proizvoda. To se, pre svega, odnosi na probleme vezane za veliki broj uzorkovanja i analizu kvaliteta proizvoda uz visoke troškove ovih usluga, nepotrebna čekanja i zadržavanja na graničnim prelazima od strane inspektora i neusaglašenost rada inspekcijskih službi sa obe strane graničnih prelaza.

 

Shares: