Barijere

Država se dosad obavezala da će carine sniziti ne samo za proizvode koji dolaze iz sedam zemalja potpisnica CEFTA sporazuma, nego i za robu iz Evropske unije, po Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju. CEFTA sporazum su 2006. potpisali Albanija, Crna Gora, Makedonija, Hrvatska, Bosna i Hercegovina, UNMIK/Kosovo, Moldavija, Rumunija (u međuvremenu pristupila EU) i Srbija.

Bojazan da će snižavanjem carina srpske prodavnice biti „preplavljene“ jeftinijom i, često, kvalitetnijom uvoznom robom govori o slaboj konkurentnosti domaće industrije i poljoprivrede. Takođe, posebno kad je reč o poljoprivrednim proizvodima, stručnjaci ukazuju da je uvozna roba jeftinija zbog visokih subvencija na koje mogu da računaju proizvođači sa Zapada. Takvoj budžetskoj podršci siromašna srpska državna kasa ne može da parira.

Stoga ne čudi ni što su državne granice Srbije i dalje pune „prepreka“ za uvoznu robu, iako su carine snižene. Mihajlo Vesović, potpredsednik Privredne komore Srbije, kaže da su necarinske barijere „mnogo veći problem za trgovinu nego carine“.

„Ne smemo da uradimo nešto što će zaštititi naše tržište, a što će ograničiti izvoz na druga tržišta“, kaže Vesović.

U Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja su, prema rečima državne sekretarke Vesne Arsić, utvrdili da su najčešće necarinske barijere vezane za duge i komplikovane procedure na graničnim prelazima. Problem je radno vreme, klasifikacija, vrednovanje (referentne cene) i poreklo robe, ali i različiti sanitarni i fitosanitarni propisi u državama u regionu, što dodatno komplikuje proceduru prelaženja granica. Arsić dodaje da je problematično i „testiranje, inspekcija, karantin, skupo i dugotrajno izdavanje dozvola i registracija proizvoda, te neadekvatna poslovna infrastruktura na prelazima.

Svi kao jedan

Stvaranje jedinstvenog tržišta, sa druge strane, ima i svojih prednosti. Mihajlo Vesović kaže da je jedna od najvećih koristi stvaranja zone slobodne trgovine u regionu mogućnost dijagonalne kumulacije porekla robe, koja omogućava da roba proizvedena u Srbiji, ali uz korišćenje sirovina iz drugih država potpisnica CEFTA sporazuma, ima tretman kao da je u potpunosti proizvedena na domaćem tržištu.

Kako objašnjava Borislav Injac, pomoćnik direktora Uprave carina, u praksi to znači da će roba proizvedena u Srbiji delom od sirovina iz Albanije, Crne Gore, BiH i Makedonije moći da se kao „srpska“ prodaje u tim zemljama i u Evropskoj uniji.

„Prilikom izvoza iz Srbije u EU, kumulacija porekla sa materijalima iz Hrvatske nije moguća, ali je pri izvozu u Hrvatsku moguća kumulacija porekla sa materijalima iz EU“, dodaje Injac.

Mihajlo Vesović, pak, kaže da bi kumulacijom porekla robe region mogao da dobije i svoje brendove.

„Nedostaju regionalni proizvodi i brendovi, koji bi pomogli da u države potpisnice CEFTA dođu velike internacionalne kompanije“, kaže on.

Ukupan suficit u spoljnotrgovinskoj razmeni Srbije sa zemljama CEFTA prošle godine je bio 981 milion evra, dok je uvoz iznosio 899 miliona evra. Ukupan izvoz Srbije iznosio je 5,96 milijardi evra.

U prva dva meseca ove godine izvoz u zemlje CEFTA bio 230 miliona evra što je jednako prošlogodišnjem izvozu u istom periodu. Uvoz je u januaru i februaru 2010. bio 133,5 miliona evra što je sedam odsto više u odnosu na isti period 2009. Udeo poljoprivrednih proizvoda u ukupnom srpskom izvozu iznosio je lani 23,1 odsto, dok je u izvozu u CEFTA dostigao 33,9 odsto. Srbija je ove godine preuzela predsedavanje CEFTA.

Cigaretama CEFTA škodi

Prema rečima Srđana Lazovića, direktora za korporativne i regulatorne poslove kompanije British American Tobacco, proizvođačima cigareta CEFTA je donela više štete nego koristi.On podseća da je prilikom privatizacije duvanskih kompanija 2003. država akciznom politikom “zaštitila” domaće proizvođače jer su akcize na uvozne cigarete bile više nego na one proizvedene u Srbiji.

Ta akcizna politika je zbog potpisivanja CEFTA sporazuma izmenjena 1. januara 2008, dve godine pre ranije utvrđenog roka. Tada su akcize na domaće i uvozne cigarete izjednačene. Lazović dodaje da su na drugim CEFTA tržištima, kao što je bio slučaj u Hrvatskoj, domaće cigarete još izvesno vreme zadržale “povlašćen status” u odnosu na uvozne. On ističe da su, na primer, cigarete iz Hrvatske u poslednje tri godine povećale tržišno učešće u prodaji na teritoriji Srbije sa 8,7 odsto na 13 odsto dok ovdašnji proizvođači ne mogu da ostvare rast ni na tom, ni na drugim tržištima, zbog raznih diskriminacija. „U Hrvatskoj je teško doći do krajnjeg potrošača jer za naše kompanije postoje blokade u trgovinskim lancima“, kaže.

Lazović dodaje da je prilikom ulaska multinacionalnih kompanija na ovdašnje tržište plan bio da Srbija postane proizvođački centar cigareta za ceo region, ali da se trenutno svega deset posto proizvodnje izveze.