Moja farma - Vaš vodič kroz svet poljoprivrede

Njime su obavezane sve potpisnice da će uspostaviti zonu slobodne trgovine u skladu sa njegovim odredbama i relevantnim pravilima STO najkasnije do 31. decembra ove godine.

Liberalna, odnosno bescarinska trgovina moguća je samo za robu koja ima status domaćeg porekla. Za razliku od dvostranih sporazuma o slobodnoj trgovini koji poznaju samo bilateralnu kumulaciju porekla robe, CEFTA omogućava dijagonalnu kumulaciju. To znači da se poreklo robe, važno u carinjenju, praktično „sabira“ za više zemalja u regionu, a da na kraju roba ima status domaćeg porekla.

U prvom slučaju, sirovina uvezena iz BiH i ugrađena u finalni proizvod napravljen u Srbiji može se bez carina izvesti samo u BiH, ali ne u druge zemlje regiona. CEFTA, međutim, omogućava da status domaćeg porekla proizvoda ima i vino, nabavljeno u Makedoniji, a punjeno u Srbiji u flaše iz Hrvatske. Srbija može ovakav proizvod slobodno da plasira bez carine , jer su u Srbiji urađene radnje koje premašuju minimalne operacije (definisane u posebnom protokolu, kao aneks CEFTA sporazuma).

Povoljnost koja se retko koristi

Dijagonalna kumulacija se nedovoljno koristi među privrednicima regiona. Robna razmena i kumulacija porekla su se pretežno odvijale na bilateralnom nivou. Za nedovoljnu primenu dijagonalne kumulacije najčešće navođeni razlozi su struktura robne razmene i nemogućnost kumulacije porekla sa komponentama iz EU za sve CEFTA potpisnice. Inače, dominantni proizvodi u robnoj razmeni u regionu su sirovine i repromaterijali i proizvodi nižih faza prerade, dok su malo zastupljeni visokofinalizovani industrijski proizvodi.

Odmrzavanjem Prelaznog trgovinskog sporazuma sa EU, Srbiji je od ove godine omogućena kumulacija porekla sa komponentama iz EU za sve CEFTA potpisnice. Veća primena dijagonalne kumulacije u ovom regionu i sa EU treba da dovede do povećanja proizvodnje i zaposlenosti, šireg asortimana, veće konkurentnosti i trgovine, većih investicija i opšteg ekonomskog razvoja.

Inicijative Srbije kao predsedavajućeg

- Potencijalno otvaranje pregovora o liberalizaciji u oblasti usluga.Ovaj prvi prioritet obuhvata pripreme i početak pregovora u skladu sa STO, čiji je krajnji cilj progresivna liberalizacija i otvaranje tržišta usluga između zemalja CEFTA.

- Stvaranje jednakih uslova za investicije.Ovo je drugi prioritet koji treba da ostvari uslove za privlačenje što većeg obima investicija u CEFTA regionu. Zato treba otkloniti administrativne i druge prepreke, a krajnji cilj je formiranje zajedničkog investicionog tržišta sa usaglašenim investicionim politikama zemalja regiona.

- Otvaranje tržišta javnih nabavki. Treći prioritet koji treba da obezbedi progresivno ii efikasno otvaranje tržišta javnih nabavki zemalja CEFTA do 1. maja 2010. godine, uz primenu principa nacionalnog tretmana (isti uslovi za domaće i strane ponuđače).

- Postizanje konkurentnosti i usaglašene trgovinske liberalizacije.Ovaj četvrti prioritet treba da obezbedi primenu adekvatne politike zaštite konkurencije zemalja CEFTA da bi se efekti tržišne liberalizacije u potpunosti iskoristili.

 

Kao i većina zemalja CEFTA, Srbija je u potpunosti liberalizovala međusobnu trgovinu industrijskim proizvodima još od početka 2007, a kod poljoprivrednih proizvoda određen stepen zaštite ostao je samo u trgovini sa Hrvatskom. Od sredine 2010, kada stupe na snagu ispregovarane nove liste, nastaviće se sa daljom liberalizacijom trgovine poljoprivrednim proizvodima sa Hrvatskom. Od 2011. oko 72 odsto tarifnih oznaka za robu biće potpuno liberalizovano, dok će se kvote značajno povećati i u okviru njih carinske stope ukinuti ili znatno sniziti.

Najveće šanse za izvoz

 

Srbija u poslednjih nekoliko godina značajan deo od svog ukupnog izvoza realizuje na tržištu CEFTA, u proseku oko 32 odsto, dok u EU izvozi više od 50 procenata. Iz regiona, pak, uvozi oko osam, a iz EU preko 55 odsto ukupnog uvoza.
Sa regionom u celini kontinuirano ostvaruje suficit u spoljnotrgovinskoj razmeni. Deficit beleži samo sa Hrvatskom i neznatan iznos sa Moldavijom.

U uslovima svetske krize najveće šanse za rast srpskog izvoza postoje na tržištu zemalja regiona, s obzirom na izvoznu strukturu robe, pa je regionalna saradnja sa njima od prioritetnog značaja. U strukturi razmene, uglavnom, dominiraju proizvodi crne i obojene metalurgije, hemijske industrije, poljoprivrede i prehrambene industrije i električna energija. Suficit je, pre svega, rezultat većeg izvoza poljoprivrednih proizvoda u ove zemlje. Udeo ovih proizvoda u izvozu u CEFTA je oko 30, a u uvozu oko 24 odsto. Struktura robne razmene Srbije sa ovim zemljama se, uglavnom, nije promenila poslednjih godina.

Do 2009. iz zemalja CEFTA u Srbiju je uloženo više od 600 miliona evra, a Srbija je u ove zemlje investirala više 1,1 milijardu evra. Srpske investicije u BiH iznose oko 800 miliona, a BiH investicije u Srbiji preko 100 miliona evra. Hrvatska je od CEFTA zemalja najveći investitor u Srbiji sa uloženih više od 500 miliona evra. Nasuprot tome, srpske investicije u Hrvatskoj su samo oko 20 miliona evra. U Crnoj Gori Srbija je investirala preko 280 miliona evra, dok nema crnogorskih investicija u Srbiji. Srpske investicije u Makedoniji iznose oko 30 miliona, a makedonske u Srbiji tek 600.000 evra. U Albaniji, srpske firme su uložile oko tri miliona evra, a albanske firme nemaju investicije u Srbiji. Sa Moldavijom Srbija nema uzajamnih investicionih ulaganja.

Stotine prepreka

Poseban problem u sprovođenju sporazuma predstavljaju razne necarinske barijere uprkos tome što su potpisnice dužne da ih otklone i redovno podnose izveštaj Zajedničkom komitetu CEFTA. Tih prepreka, prema nekim istraživanjima, u ovom regionu ima preko sto raznih vrsta.

Najčešće necarinske barijere u regionu
- Komplikovane procedure na graničnim prelazima - veliko administriranje i neusklađenost rada carine i inspekcijskih službi (sanitarnih, veterinarskih, za radiologiju).

- Nedostatak međunarodno priznatih akreditacionih i sertifikacionih tela i nedovoljnost ovlašćenih laboratorija i institucija – na primer, uverenje o radiološkoj ispravnosti izdaju samo četiri instituta u Srbiji.

- Nepriznavanja sertifikata o kvalitetu - još nisu doneti sporazumi o međusobnom priznavanju ovih dokumenata između zemalja u regionu, pa ovu vrstu kontrole obavlja svaka zemlja za sebe. Svaka pošiljka robe se ispituje (uzorkuje) dva puta, sa obe strane granice.

- Problem neusklađenosti domaćih standarda i tehničke regulative sa međunarodnim standardima.

- Nedostatak adekvatne saobraćajne i druge infrastrukture.

- Dosta komplikovan vizni režim, korupcija i krijumčarenje.

 

Privredna komora Srbije sprovela je 2009. istraživanje kojim su one identifikovane. O njima su upoznati nadležni državni organi Srbije, privredne komore u regionu i potkomiteti i Zajednički CEFTA komitet i pojedine mere za rešavanje i otklanjanje su već u proceduri. To se posebno odnosi na problem međusobnog nepriznavanja sertifikata o kvalitetu (sanitarni, fitosanitarni, veterinarski) kod poljoprivrednih proizvoda, koji otežava trgovinu ovim proizvodima . U 2010. godini predsedavajući CEFTA je upravo Srbija i ona je već predložila prioritete u daljoj primeni Sporazuma, ali i nove oblasti saradnje.

www.emportal.rs