U zemljama gde je svest potrošača na visokom nivou o tome kakva treba da je hrana i kakva treba da je ishrana, posebno izražena posle brojnih „slučajeva” bolesti i kontaminacija hrane, stalno raste promet organske hrane čak i u godinama ekonomske krize.

Nagli rast popularnosti organske hrane, odavno je zahvatio svet, a poslednjih godina i Srbiju. Proizvodi organskog porekla, nekada uzgajani samo na malim porodičnim imanjima, odnedavno su dostupni većem delu stanovništva.

Profesorka Novosadskog univerziteta Branka Lazić je uverena da moramo razviti organsku poljoprivredu, odnosno hranu prvo za naše stanovništvo, posebno za decu, a samo specifičnu hranu i robne viškove izvesti na svetsko tržište gde potražnja za organskom hranom ne jenjava. „Moj stav je da mi u Srbiji treba da u racionalnoj ishrani koristimo organsku hranu koja je zdrava (izraz nije medicinski tačan ali sada opšte prihvaćen) bez ostataka pesticida, i teških metala, hormona, antibiotika i aditiva većeg je sadržaja suve materije, vitamina Ce, bojenih materija, posebno flavonoida i uopšte antioksidanata, a manji je sadržaj štetnih nitrata i nitrita uz to sa punom sigurnošću ne sadrži genetski modifikovane organizme. Zato je ona vrednija, zdravija, a ne zbog nekih posebnih sadržaja jer svaka hrana ima svoje karakteristike vezane za vrstu ili rasu koja je utoliko bolja kada nema štetnih materija kao što je to kod organske hrane. Ona ima prirodan miris, ukus i mora biti standardnog oblika za datu sortu. Veoma je bitno kao i kod konvencionalne hrane da se posle berbe pravilno čuva uz održavanje higijenskih i sanitarnih uslova. Ne zaboravite „bolesti prljavih ruku”, objašnjava profesorka Lazić.

Promet stalno raste uprkos krizi

O organskoj proizvodnji hrane profesorka Lazić ističe da je ta oblast poljoprivrede kod nas nedovoljno poznata i priznata. Bez obzira na to što je to jedna od šansi razvoja poljoprivrede Srbije organska hrana je veoma tražena na svetskom tržištu jer sertifikat organske hrane njoj daje dodatnu vrednost. U zemljama gde je svest potrošača na visokom nivou o tome kakva treba da je hrana i kakva treba da je ishrana, posebno izražena posle brojnih „slučajeva” bolesti i kontaminacija hrane, stalno raste promet organske hrane čak i u godinama ekonomske krize.

Organska poljoprivreda mora da bude bazirana na ekološkim principima korišćenjem samo prirodnih mineralnih đubriva, bez hemijski sintetizovanih pesticida, hormona, antibiotika aditiva omogućuje prirodan proces rasta i razvoja biljaka i životinja i tako ostvaruje kvalitet hrane ali i doprinosi čuvanju prirodne raznovrsnosti prirodnih resursa, starih sorti i rasa i štiti životnu sredinu. Profesorka je ubeđena da proizvodnju organske hrane treba razvijati budući da je hrana kvalitetna i bezbedna (ne treba je „sto puta” prati kao konvencionalnu) ima pravi prirodni ukus i miris, što je posebno značajno za povrće i voće. Uz to nju proizvode ljudi koji veruju u nju, sa proizvodnim moralom (nemaju proizvodnju za sebe i onu za pijacu kako se može naći u konvencionalnoj), drugi brzo ispadaju iz ove proizvodnje. Pravilnici tačno propisuju proceduru i šta se može, a šta ne koristiti ali se sve to mora i naučiti. Samo ovako nabrojani elementi govore da nije jednostavno postati proizvođač organske hrane.

 

„U Srbiji imamo dovoljno površina gde može započeti organska proizvodnja ali je neophodno brže i bolje rešavati otvorena pitanja kao što je pitanje organskog semena i sadnog materijala, sertifikovanih organskih đubriva i dozvoljenih bioloških sredstava za zaštitu bilja, za uzgoj stoke i preradu. To su boljke početničkog razvoja organske poljoprivrede, koje su prošle sve zemlje Evrope i sveta. Mi podosta kasnimo”, kaže Lazićeva.

Proizvođač može biti samo pošten, human čovek

Od posebnog je značaja podrška Ministarstva poljoprivrede, donet je zakon i pri kraju je izrada pravilnika, akreditovane su sertifikacione kuće, formirano je odgovorno kompetentno telo za pravilnosti inspekcije, kontrole, sertifikacije i osnovano je i udruženje „Organska Srbija”. Najznačajniji faktor za dalji rast organske poljoprivrede su potrošači. Veća potražnja dovodi do veće proizvodnje. Zato je bitno poverenje potrošača u proizvođača i proizvod. Po mišljenju naše sagovornice dugogodišnji proizvođač organske hrane može biti samo pošten, human čovek O tome se možete i vi uveriti i kod nas u Novom Sadu gde je jedina pijaca organske i tradicionalne hrane „Moj salaš”, koja radi u sezoni povrća i voća.

„Budite sigurni da sertifikovan organski proizvođač koristi samo dozvoljena sredstva i da se pridržava ekoloških principa i zato on mnogo i radi. Njegov proizvod nosi nalepnicu, logo a uvek u marketu ili na pijaci možete tražiti i sertifikat kao dodatnu garanciju. Kontrole su rigorozne”, uverava nas profesorka.

Česta je primedba da je organska hrana skupa. Ona nije uvek skuplja ali je na primer u Evropi skuplja od 30 do 100 odsto, a kod nas u Novom Sadu u prodavnici „Moj salaš” kao i na istoimenoj pijaci to je od 10 do 50 dinara skuplje , zavisi koliko je teško neku hranu proizvesti. Što je stimulans države veći, potražnja je veća i proizvodnja biće veća, a cene realne za dati kvalitet i sigurnost. Viša cena je i zbog nešto nižih prinosa posebno na početku proizvodnje. U razvijenim zemljama to je oko 20 odsto u početku do pet odsto kod uhodane organske poljoprivrede.

Veliki konkurent konvencionalnoj proizvodnji

„Potrošačima preporučujem da pročitaju nešto više o proizvodnji a još je bolje da obiđu proizvođača, kupe proizvode i uvere se da je organska hrana i odraz farmera. Kod nas kao i u Evropi najbrojniji kupci su mladi, zatim sportisti i osobe koje znaju šta treba i kada jesti. Jasno je da je značajna kategorija potrošača koja se zbog različitih oboljenja odlučuje za organsku hranu pre svega zbog činjenice da je gajena bez pesticida, da ne sadrži ostatke teških metala i ima manje štetnih nitrata, nema aditiva, hormona i GMO uz povećan sadržaj sekundarnih materija, antioksidanata značajnih za imunološki sistem čoveka”, objašnjava profesorka Lazić.

Ona objašnjava da ne treba da nas zabrinjavaju česti napadi na organsku poljoprivredu, jer je ona veliki konkurent hemijskoj konvencionalnoj proizvodnji čije inpute drži nekoliko najvećih svetskih firmi gde je profit sve pa i po cenu zanemarivanja posledica po zdravlje ljudi i zdravlje prirode. Svi smo svedoci toga. Različiti rezultati o kvalitetu organske hrane proizvod su navijačkih strasti za obe vrste hrane. I sama je sa svojim saradnicima još 1992. godine dobila takve rezultate u okviru rada na biostanici u Subotici.

„Svi smo se tada prvi put sreli sa proizvodnjom različitog povrća na organskim principima, jeli to povrće prirodnog ukusa i mirisa, povećanog sadržaja bojenih materija, posebno kod šargarepe i cvekle, sa više vitamina Ce kod paradajza, paprike i crnog luka i sa preko 50 odsto manje nitrata kod šargarepe i jasno bez ostataka pesticida jer njih i nismo koristili, a zemljište je bilo čisto. Kada govorim o razvoju organske poljoprivrede to smatram normalnim pravcem ekoloških sistema poljoprivrede (ima ih veliki broj) koji teže da iznađu prave načine proizvodnje kvalitetne i bezbedne hrane uz očuvanje i revitalizaciju prirode koju je čovek podosta iskoristio i kontaminirao. Mislim da će u skoroj budućnosti i konvencionalna poljoprivreda imati izraženiji ekološki pristup jer i razvoj biotehnologija menja ekstremne pravce u korist onih koji misle na sadašnje i buduće generacije. Faktor uravnoteženog razvoja i brige za zdravlje ljudi i prirode je potrošač, zaključuje Branka Lazić.

Politika