Moja farma - Vaš vodič kroz svet poljoprivrede

Saturday
Apr 19th
Text size
  • Increase font size
  • Default font size
  • Decrease font size
Početna Organska poljoprivreda Aktuelno U Srbiji se osnivaju četiri centra za organsku proizvodnju

U Srbiji se osnivaju četiri centra za organsku proizvodnju

El. pošta Štampa PDF
organska proizvodnjaU Srbiji će biti formirana četiri centra za proizvodnju organske hrane - u Selenči, Svilajncu, Leskovcu i Valjevu, najavila je državna sekretarka u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Miljana Milošević.
Za uzgajanje ratarskih i povrtarskih useva biće formiran centar u Selenči, za stočarstvo u Svilajncu, u Leskovcu za sakupljanje proizvoda iz prirode, dok će u Valjevu, koje je poznato po voćarskoj proizvodnji, biti osnovan centar za voćarstvo, navela je Milošević.
na je ocenila da se organska proizvodnja hrane u Srbiji za sada organizuje na oko 1.200 hektara, a cilj je da se do 2015. godine ta površina poveća na 50.000 hektara.

"Samo ove godine Ministarstvo je za te namene, na osnovu Zakona o proizvodnji organske hrane, izdvojilo 10 miliona dinara. Subvencije domaćinstvu koje se bavi proizvodnjom organske hrane su dvostruko veće od subvencija koje se daju za proizvodnju konvencionalne hrane", kazala je Milošević.

Na jučerašnjoj konferenciji o organskoj proizvodnji hrane, koju su organizovali Ministarstvo poljoprivrede i grad Valjevo, učesnici su ocenili da se u Srbiji već više od 100 godina narušavaju organski procesi u zemljištu, vodi i vazduhu, zbog čega je izgubljeno na hiljade biljnih i žvotinjskih vrsta i mirkoorganizama.

Sve to može da dovede do većih klimatskih promena, ali i do situacije da čovečanstvo ne može da prehrani sebe, pa je neophodno učiniti sve da dođe do obnove kvaliteta zemljišta, pre svega putem smanjivanja upotrebe sintetizovanih mineralnih đubriva i pesticida, koji ozbiljno smanjuju zdravstvenu vrednost hrane ali i upotrebu aditiva i veterinarskih lekova.

Da bi se to postiglo, neophodno je obnavljanje biodiverziteta putem formiranja malih i srednjih preduzeća i pomoći seoskim gazdinstvima kako bi se nakon 100 godina, koliko toliko nadoknadilo uništeno okruženje i obnovila proizvodnja.

Za to je neophodna i pomoć Evropske unije u ostvarivanju proizvodnje zdrave hrane, za koje se na tržištu postiže i za 30 odsto veća cena od konvencionalne proizvodnje.

Iznet je podatak da se u Srbiji od 328.000 domaćinstava, 25 odsto bavi proizvodnjom hrane za tržište i da bi, uz pomoć mera vlade i sredstava dobijenih od EU, trebalo podsticati ovu proizvodnju, putem olakšica koje se kreću i do 50 odsto od vrednosti investicija.

Značajnu ulogu moraju da imaju i lokalne samouprave, koje treba da prepoznaju svoje potencijale i kroz donetu strategiju razvoja, konkurišu za dobijanje potrebnih sredstava za ostvarivanje tih ciljeva iz EU. Takođe je neophodna i fiskalna decentralizacija u Srbiji, jer opštine ne mogu same da ponesu teret ovoga što žele da ostvare.

Tanjug

Poslednje ažurirano ( subota, 25 septembar 2010 21:09 )  
Baner

banerbiblioteka