Našavši se na “vetrometini novog vremena”, pokušavajući zaštiti svoje interese, poljoprivrednici su iz najboljih namera formirali ogroman broj udruženja, asocijacija, saveza i drugih organizacija. Nesumnjivo da potrebe za ovakvim organizacijama postoje, ali je prisutno i sve veće razočarenje naših domaćina u njih. Ono je i sasvim razumljivo, jer su, u najboljem slučaju, one samo u  nekim kriznim situacijama, tek delimično i na kratko, uspevale rešiti probleme svojih osnivača.

Pored novostvorenih organizacija, još uvek figuriraju i neke “staroslavne”, kao što je to Odbor za poljoprivredu u Privrednoj Komori, gde isti ljudi već više decenija “navodno” vrlo uspešno zastupaju interese poljoprivrede, ali bez i jednog jedinog konkretnog rezultata. Zadružni Savez Vojvodine je letos u žetvi pšenice definitivno pokazao svu svoju nemoć u pregovorima sa Ministarstvom poljoprivrede i ostaje mu da prikuplja članarinu i izdaje cenovnik mašinskih radova u poljoprivredi, kao krajnji domet. Na žalost, poljoprivrednici od ovih institucija ne mogu više ništa očekivati.