Prisustvo teških metala, ali i drugih opasnih materija u voću i povrću nijedna inspekcija ne kontroliše, iako velike količine na naše pijace stižu iz industrijskih zona i sa njiva koje su pored frekventnih saobraćajnica. Ispitivanja Instituta za zemljište pokazala su da na pojedinim lokacijama oko Lazarevca, Obrenovca, Velike Morave, Kostolca u zemljištu ima više arsena, olova, nikla, hroma od maksimalno dozvoljenih količina, a zna se da su ovi elementi izuzetno toksični i kancerogeni.

Lekari kažu da nisu rađena istraživanja koliki je uticaj štetnih materija iz hrane na zdravlje ljudi. Teški metali iz povrća sigurno ne mogu dovesti do akutnog trovanja, jer je reč o malim koncentracijama, ali njihovo kumulativno dejstvo sa toksinima iz vode i vazduha sigurno može da ošteti zdravlje.

- Recimo kod veće koncentracije olova posebno su ugrožena deca, jer on izaziva promene na centralnom nervnom sistemu i digestivnom traktu. Arsen je takođe veoma toksičan, kancerogena je materija i izaziva kardiovaskularna oboljenja.

Međutim, mnogo više arsena se može naći u vodi nego u hrani - ispričao nam je jedan od profesora sa Medicinskog fakulteta koji nije želeo da mu se pominje ime. Institut za zemljište nedavno je izdao monografiju o plodnosti i zagađenosti zemljišta centralne Srbije, bez pokrajina, gde su prikazane zone sa koncentracijama teških metala iznad maksimalno dozvoljenih.

Na nekoliko lokacija oko Borskog basena pronađena je veća koncentracija arsena i bakra u Smederevu hroma i gvožđa, Lazarevcu arsena, nikla, hroma i olova, uz tok Velike Morave nikl, hrom, olovo.

- Na svim ovim lokacijama treba uraditi dodatna ispitivanja i kontrolu obavljati na svakih pet godina. Na državnim institucijama je da u skladu sa ovim rezultatima preduzmu odgovarajuće aktivnosti radi zaštite i popravke zemljišta. Važno je da se poljoprivrednici upoznaju da postoji potencijalni rizik za gajenje pojedinih kultura. Recimo, veća koncentracija nikla u zemljištu ne smeta kukuruzu, ali smeta repici, zelenoj salati - objašnjava dr Srboljub Maksimović, direktor Instituta za zemljište.

Dr Vesna Mrvić iz ovog Instituta objašnjava da je dodatni problem to što je 25 odsto obradivih površina u Srbiji jako kiselo. U ovim zemljištima je rastvorljivost većine teških metala povećana, pa je njihova akumulacija u biljci veća, što negativno utiče na kvalitet i prinos poljoprivrednih proizvoda. Resorno ministarstvo nije ništa uradila kako bi se stanovništvo edukovalo koje kulture nije poželjno gajiti na tim površinama zbog mogućih zagađenja.

- U blizini industrijskih postrojenja gde se emituju gasovi sa štetnim metalima ne treba gajiti povrće, posebno ne ono lisnato, salatu, blitvu, kupus, spanać. U ovim područjima poljoprivrednici mogu da gaje žitarice, jer njima ovi metali ne smetaju. Lisnato povrće ne treba saditi ni pored frekventnih saobraćajnica kako se kupci ne bi izlagali riziku zbog prisustva veće količine olova od maksimalno dozvoljene - objašnjava za “Blic” prof. Dragi Stevanović sa Katedre za agrohemiju Poljoprivrednog fakulteta.

On kaže da je neophodna veća kontrola zemljišta Ministarstva poljoprivrede. U ministarstvu kažu da su početkom godine stigle analize zemljišta duž autoputa Beograd-Vranje i treba završiti analizu biljnog materijala.

Kako „dekontaminirati“ hranu

Potrošačima, koji su očigledno ostali prepušteni sami sebi, ne preostaje ništa drugo već da voće i povrće pre upotrebe dobro operu pod mlazom tekuće vode, a nije loše namirnice kupljene na pijaci ostaviti pola sata u vodi u kojoj je rastopljena kašičica sode bikarbone. 

Blic 

Shares: