Prema prvim tumačenjima, vesti o tonama povučenih namirnica koje nisu bezbedne za ishranu ili pravilnici o kvalitetu pojedinih prehrambenih proizvoda stari i po nekoliko decenija trebalo bi da ostanu iza nas. Zato su i u Ministarstvu poljoprivrede, pa čak i u potrošačkim organizacijama optimisti.

– Stručni savet za procenu rizika u oblasti bezbednosti hrane će primenjivati i koristiti preporuke, smernice i informacije Evropske agencije za bezbednost hrane. Činiće ga eminentni stručnjaci iz ove oblasti, predstavnici organizacija potrošača, kao i sve zainteresovane strane, pošto je reč o savetodavnoj službi – kaže Dušan Pajkić, direktor Generalnog inspektorata Ministarstva poljoprivrede.

Jedan od glavnih zadatak novog tela biće takozvana procena rizika. Šta to znači?

– To su sva saznanja koja ukazuju da određena hrana može da bude problematična. Podrazumeva i korišćenje novih naučnih pristupa, ali i praćenje dešavanja u svetu, naročito u državama iz kojih uvozimo hranu. Tu je i nadgledanje proizvođača, uvoznika, trgovaca i prepoznavanje svih u lancu, odnosno utvrđivanje da li kod bilo kog proizvoda može da postoji problem – objasnili su u Generalnom inspektoratu, dodajući da će i priprema vodiča za dobru poljoprivrednu, proizvođačku i higijensku praksu biti deo zaduženja saveta.

Još se ne zna koliko će članova biti u ovom telu, a pohvale stižu i od najvećih organizacija za zaštitu kupaca.

Goran Papović, predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije, smatra da je veoma važno što će Srbija dobiti savet za bezbednost hrane i poručuje da ga je trebalo i ranije formirati.

– Njegovo osnivanje predviđa Zakon o bezbednosti hrane koji je usvojen pre više od godinu dana. Prema mojim informacijama, članovi tog tela učestvovaće i u pisanju stotina pravilnika o kvalitetu proizvoda koje nemamo – objašnjava Papović.

Srbija do sada nije imala takvo telo. Potrošači će biti spokojniji kada pazare osnovne namirnice, a savet će činiti stručnjaci za sve oblasti na tržištu.

– Biće tu ljudi iz poljoprivrede, veterine, agronomije, odnosno svega što ima veze sa hranom. Zbog toga će savet imati stručne sektore, poput odbora za veterinu, agrar i tako dalje – kaže Papović.

Čini se tako da se više od godinu dana posle usvajanja Zakona o bezbednosti hrane polako zaokružuje uspostavljanje sistema koji će obuhvatiti proizvođače, distributere i prodavce prehrambenih proizvoda.

U toku je i upisivanje u Centralni registar koji će obuhvatiti sve koji posluju sa hranom. Rok je jun sledeće godine.

– Kada to bude bilo gotovo, niko neće moći da se bavi proizvodnjom, prometom i prodajom hrane ukoliko nije uveden u taj spisak, odnosno smatraće se da radi na divlje – istakli su u Generalnom inspektoratu.

U Ministarstvu poljoprivrede nadaju se i da će kod nas, takođe do kraja godine, profunkcionisati RASFF (sistem za brzo upozoravanje na nebezbednu hranu). Takav sistem obezbeđuje da čim neka zemlja konstatuje bilo kakvu nepravilnost u vezi sa nebezbednošću hrane alarmira sve druge posredstvom tog sistema. Kada ovaj „alarm” i kod nas bude zazvonio, osim inspektora, na internet sajtovima te informacije će moći da vide i građani.

S. Despotović

Shares: