Trgovci koji još nisu uspostavili ovaj sistem privode sertifikaciju kraju. – Praćenje namirnica od magacina do potrošača

Ono što bi to trebalo da garantuje su principi dobre proizvođačke i higijenske prakse i analiza opasnosti i kritičnih kontrolnih tačaka (Hasap), poručuju iz inspekcija Ministarstva poljoprivrede i trgovine.

Rok za barem početak uspostavljanja ovog sistema istekao je trgovinskim lancima u junu. Vodeći trgovci su još ranije uspostavili Hasap, dok ima i onih koji sada zaokružuju sistem. On omogućava da se namirnice „prate” od kada uđu u maloprodajnu mrežu do trenutka kada ih potrošač kupi, pa zbog toga svi zaposleni koji rukuju sa namirnicama prolaze obuku.

U kompaniji „Delez Srbija” kažu da je u njihovim „Maksi” supermarketima i „Tempo” hipermarketima Hasap uspostavljen. – Uvođenje sistema bezbednosti namirnica u našim maloprodajnim objektima počelo je u avgustu 2006. godine i trajalo do prve sertifikacije u septembru 2007. Resertifikaciju sistema smo prošli u novembru 2010. godine, a značajna sredstva su ulagana u opremanje maloprodajnih objekata savremenom opremom, kakve su hladne i tople vitrine, uređaji za praćenje i merenje, profesionalna sredstva, pribor i oprema za održavanje higijene, kao i profesionalno usavršavanje timova koji se bave upravljanjem higijenskom ispravnošću namirnica i kontrolom kvaliteta u našim prodavnicama – objasnili su u „Maksiju” i „Tempu”.

U „Merkatoru S” ističu da je Hasap u njihove „Roda” i „Merkator” objekte uvela sertifikaciona kuća „Quality Austria”. – Sertifikat je matrični, a to znači da se principi Hasap sistema poštuju i sprovode u svim našim maloprodajnim objektima. Uvođenjem međunarodnog sertifikata u sve objekte u Srbiji, naše aktivnosti organizujemo prema visoko postavljenim standardima i u skladu sa zakonom.

Tako nudimo kvalitetan i bezbedan proizvod – rekli su u kompaniji „Merkator S”. U objektima „Veropulosa” primena Hasapa otpočela je 2010. godine, a sertifikacija sistema planirana je za kraj novembra ove godine.

U „Veropulosu” napominju i da je u svim njihovim objektima zadovoljen zakonski zahtev da se sve aktivnosti subjekata u poslovanju sa hranom sprovode u skladu sa principima Hasapa.

U „Univereksportu” kažu da postoje razlike ukoliko je reč o različitim formatima – minimarketu, supereti ili supermarketu. – To znači da u jednim objektima prerađujemo hranu, a u drugim ne.

Tako, Hasap u velikim objektima gde se prerađuju meso i riba i gde se priprema i termički obrađuje hrana, ima više kritičnih kontrolnih tačaka koje pratimo i kontrolišemo, dok ih manji objekti imaju manje. Ali, u svim objektima sprovodimo dobru higijensku, proizvođačku i distributivnu praksu. Hasap je sistem koji preporučuje šta sve treba da obezbedite u poslovanju sa hranom kako bi ona bila bezbedna za ishranu ljudi – objasnila je Milica Krčmar, inženjer tehnologije u „Univereksportu”.

Goran Kovačević, predsednik Upravnog odbora „Gomeksa”, kaže za „Potrošač” da je Hasap sistem uveden u sve objekte ovog lanca. – Mi smo formalno zaokružili primenu ovog standarda 20. jula ove godine i to je skup procedura kojima se osigurava da naši kupci dobiju zdravstveno bezbednu robu.

Proces uvođenja nije ni dug ni preterano skup, ali podrazumeva da se poslovanje u dobroj meri promeni, a onda i standardizuje. Sve to zahteva ozbiljnu edukaciju zaposlenih i promenu ponašanja, a to nije jednostavan proces kada imate 80 izdvojenih poslovnih jedinica kao što je to slučaj kod Gomeksa – kaže Kovačević.

DIS je takođe u svojim objektima uveo Hasap, dok su u „Idei” rekli da su „Hasap sistem uveli i da funkcioniše u svim objektima u kojima je zakonom predviđeno da se sprovodi”.

Inspekcija: kazne i do milion dinara

U Veterinarskoj inspekciji kažu da supermarketi i hipermarketi moraju da imaju pisani plan samokontrole, a da li će on osim uvođenja dobre higijenske i distributivne prakse, uključiti i Hasap, zavisi od toga šta nude potrošačima.

– Na primer, mesara u kojoj se seče, melje i prodaje meso mora da ima pisani plan samokontrole, ali ne i Hasap. Ali, mesara koja, na primer, ima i deo gde se prerađuje oblikovano mleveno meso, poput ćevapa ili pljeskavice mora da uvede Hasap – rekli su.

Veterinarski inspektori, kažu u Ministarstvu poljoprivrede i trgovine, pokazuju onima koji posluju sa hranom na malo kako se sprovodi samokontrola radi sigurnosti da je hrana koju prodaju bezbedna.

– Ukoliko se, međutim, ustanovi da registrovani objekti nemaju uveden Hasap sistem, Veterinarska inspekcija podnosi prijave za privredni prestup, kako je to Zakonom i predviđeno, a kazne koje sleduju iznose od 100.000 do 1.000.000 dinara. Krajnja mera je zatvaranje objekta – kažu u ministarstvu 

Da ne bude forma bez sadržaja

Goran Kovačević, predsednik Upravnog odbora „Gomeksa”, kaže da kako više od 50 odsto srpske maloprodaje čini takozvana tradicionalna trgovina, pre svega samostalne radnje, postoji bojazan da danas uvođenje, a sutra sertifikovanje Hasapa ne bude razlog za njihovo zatvaranje.

  – Nije teško uvesti standard u supermarket od 1.000 kvadratnih metara, ali u prodavnici od 50 kvadrata je to ponekad potpuno neizvodljivo. Ako ne želimo da nam pola, pre svega ruralne populacije, ostane bez snabdevanja, rezultat bi mogao biti samo formalno uvođenje sistema bez sadržaja, a to je onda bacanje novca. Treba se okanuti pukog prepisivanja zapadnih zakona koji nisu prilagođeni našem vremenu i prostoru i da više pažnje obratimo na sadržaj, a manje na formu – smatra Kovačević.

Nadzor i u veleprodaji

U lancu „Metro keš end keri” kažu da posluju u skladu sa Hasap standardom od dolaska na srpsko tržište 2005. godine. – U julu 2008. godine Hasap je prvi put sertifikovan, a ponovna sertifikacija je obavljena u septembru ove godine.

Procedura primanja robe, kvalitet robe i usluge, isti je u svim radnjama „Metroa”, a prema Hasap konceptu posluje se u više od 600 distributivnih centara širom sveta.

To je veoma efikasan sistem, koji, po standardima Evropske unije, obezbeđuje putem kompletne sledljivosti proizvodnju i promet zdravstveno ispravne hrane, smanjujući rizik od hemijskih, bioloških i fizičkih opasnosti na najmanju moguću meru – rekli su u „Metrou”. 

Politika 

Shares: