Jedini propust koji je država napravila u ovom proizvodnom segmentu, prema rečima Saše Dragina, ogleda se u tome što je investicionom fondu Salford u privatizaciji omogućila da zauzme 60 posto prerađivačkih kapaciteta u preradi mleka. Ministar se čudi i zašto je baš njemu upućeno pitanje „da li u Srbiji vlada nestašica mleka“. On bi pre rekao da je Imlek veštački izaziva tako što veće količine mleka u poslednjih mesec dana prebacuje u tzv. dugotrajni program, a smanjuje proizvodnju pasterizovanog mleka.

Na drugoj strani, ne samo srpski farmeri, već i svi ostali poljoprivrednici, pa i tajkuni, ne treba da se nadaju drugačijoj poljoprivrednoj politici u narednoj deceniji. Štaviše, Dragin za Ekonom:east otkriva kako će Strategijom 2020, čiji je poljoprivreda bitan segment, srpsko selo nastaviti da se razvija putem kojim ga vodi administracija na čijem je čelu.

„To će biti socijalno odgovorna, ali razvojna agrarna politika. Apsolutno ni po čemu se neće razlikovati od dosadašnje. Akcenat će i dalje biti stavljen na mala porodična gazdinstva“, ističe on, navodeći da je pomenuta strategija data na mišljenje Vladi. Pre nego što se povede polemika na tu temu, ipak je potrebno staviti tačku na aktuelni farmerski problem.

Na koji način će Ministarstvo poljoprivrede pomoći da se reši trenutna kriza na tržištu mleka?

Saša Dragin: Ministarstvo će pomoći da se ubrzano isplate sve subvencije namenjene mlekarskoj proizvodnji od premija za mleko, davanja po grlu stoke, novcem koji dajemo za nabavku osnovnog stada. U protekle dve godine povećana su davanja po mlečnom grlu sa 5.600 na 12.500 dinara, ukoliko farmer kupuje osnovno stado država mu plaća od 30 do 40 odsto cene. Ukoliko nabavlja opremu za mlekarstvo, država daje do 50 posto za kupovinu opreme. Važno je da taj deo obaveza država što pre izmiri prema poljoprivrednicima da bi imali dovoljno vazduha da izdrže u svojim zahtevima prema prerađivačima mleka.

Domaća mlekarska industrija može da nastavi da se razvija jedino ukoliko se nešto promeni u poslovnoj politici Salforda. Ova kompanija kupuje mleko od poljoprivrednika po daleko višim cenama u zemljama u okruženju, otprilike oko 28 eurocenti, dok ga u Srbiji plaća 25 eurocenti. Naročito nam je zasmetalo što postoje već dve odluke Antimonopolske komisije koje definišu Salford kao monopolistu na tržištu Srbije što se tiče prerade i distribucije mlečnih proizvoda.

Da li bi, bez obzira na to što tvrdite da je Salford izazvao problem na tržištu mleka, i država trebalo da snosi odgovornost za stanje stočnog fonda budući da se on drastično osipa?

S. Dragin: Salford je napravio osipanje stočnog fonda svojim monopolskim ponašanjem. Ako pre četiri godine plaćate mleko 34 dinara, sada plaćate 26, normalno da će ljudi izlaziti iz te proizvodnje. Inače, u Srbiji postoji tendencija ukrupnjavanja farmi. To je prirodan tok stvari u situaciji kada se zemlja pridružuje Evropskoj uniji i kada proizvodnja postaje tržišno usmerena, a ne samo za sopstvene potrebe. U proteklih pet godina postoji tendencija opadanja stočnog fonda za deset odsto.

Samo deset odsto. Ne više?

S. Dragin: To su tačni statistički podaci koji su validni jer su sva grla umatičena.

Da li mislite da su te mere koje ste preduzeli otkako ste na čelu Ministarstva dovoljne za razvoj mlekarstva u Srbiji?

S. Dragin: Generalno mislim da sredstva koja ministarstvo ima na raspolaganju nisu dovoljna. Ali mi moramo da budemo domaćini sa novcem koji imamo. Nije adekvatno da se u vremenu kada neke daleko bogatije zemlje nemaju para da isplate bilo kakve subvencije Srbija razbacuje novcem prema investicionim fondovima i da kompenzuje razliku u ceni jedne velike firme.

Veliki broj farmera, bilo malih ili velikih, u poslednje vreme je zatvorio farme ili planira to da uradi. Ne dovodi li se time u pitanje način na koji Ministarstvo pokušava da pomogne proizvođačima mleka?

S. Dragin: Veliki broj farmera je pre 4-5 godina uzimao vrlo nepovoljne kredite od banaka da bi podigao farmu jer je u tom trenutku Imlek isplaćivao 34 dinara po litru. Za isto to mleko Imlek danas plaća 26 dinara, pa seljaci imaju problem u otplati kredita. Iz tog razloga Ministarstvo poljoprivrede već drugu godinu zaredom vrši reprogram kredita poljoprivrednicima kako bi im se pomoglo da izađu iz te situacije. Nadam se da će sledećim budžetom biti povećane subvencije, ali koje neće biti cenovne, jer smo već odavno ustanovili da koliko god država subvencioniše cenu, toliko će prerađivač da skine svoju cenu, i na taj način novac neće završiti kod onoga kod koga treba da završi, nego u džepu investicionih fondova i prerađivača.

Proizvođači istovremeno od države traže povećanje premija od 1,5 dinara po litru na 5,5 dinara. Koliko mislite da u tome država može da im izađe u susret?

S. Dragin: To nije zahtev koji je formulisan prema Ministarstvu. To ste vi rekli. Sa članovima Konzorcijuma proizvođača mleka se čujem svakoga dana, pre bi se moglo reći da je to Imlekov zahtev.

Smatrate da država nema tu vrstu obaveze da pomogne farmerima tako što bi povećala premije?

S. Dragin: Već sam rekao da bi trebalo povećati davanja prema poljoprivrednicima, ali da bi pre svega trebalo povećati davanja prema onom delu koji se tiče genetski unapređenja stočarstva. To je isto tako stav Konzorcijuma, i svih proizvođača mleka. Jedino ko ima stav da premija treba da se poveća je Imlek, jer se radi o subvenciji cene. Ako Salford plaća 26 dinara litru mleka, seljaku je svejedno da li će mu ova komanija ili država isplatiti dodatna 4 dinara. Imleku nije svejedno jer na ovaj način od države direktno profitira.

Mislite li da će Srbija uvoziti mleko u narednom periodu?

S. Dragin: Borimo se da do toga ne dođe. Jedan način borbe je taj što ćemo omogućiti PKB-u da proizvodi svoje mleko. Na taj način ćemo jednu veliku količinu zameniti. Sa gradom Beogradom pregovaramo o otvaranju posebne mlekare koja će raditi samo za PKB. To će biti Pančevačka mlekara. Trenutno pregovaramo o kupovini linije za pasterizaciju, a sa velikim proizvođačima ćemo razmotriti način na koji bi oni mogli da ulože u izgradnju ili u preuzimanje neke mlekare u stečaju. To je način na koji Srbija treba da se bori. Salford mora deo svoje proizvodnje da proda i da omogući korektnu konkurenciju na ovom tržištu.

To znači da neće biti uvoza mleka?

S. Dragin: Uvoz mleka je definisan Prelaznim sporazumom sa EU. Sigurno neću dozvoliti slobodan uvoz mleka bez carine, a već četiri puta je prema Ministarstvu poljoprivrede takav zahtev upućen. Neću dozvoliti da se farmeri ucenjuju još u jednom krugu na takav način što će se naći jeftina zamena za njihovu proizvodnju mleka.

Da li bi premije za mleko trebalo da dobiju i krupniji proizvođači?

S. Dragin: Ukoliko jednog dana budžet za poljoprivredu bude dovoljno velik da obuhvati sve proizvođače naravno da svi oni treba da dobiju podršku. Međutim, trebalo bi da sve manje pričamo o premiji, jer u krajnjem i Evropska unija vodi politiku da se ne ide u cenovnu podršku, već u podršku razvoja. Uskoro ni u EU premije neće biti mera podrške mlekarstvu.

Da li poljoprivredna politika i dalje treba da bude isključivo usmerena na malog seljaka?

S. Dragin: Trenutno se vodi socijalno odgovorna, ali razvojna poljoprivredna politika. Polazimo od toga da je i u Srbiji, kao i u EU osnova za razvoj poljoprivrede porodično gazdinstvo. Ni u jednoj evropskoj zemlji osnova nisu ogromni kompleksi i kombinati. Ne želim da pravim agrarnu politiku koja će dovesti do toga da u Srbiji imamo desetak ljudi koji su vlasnici cele poljoprivredne proizvodnje i ostalih 99 odsto poljoprivrednika koji rade za njih. Želim da kao u Danskoj 99 odsto prerađivačke industrije u oblasti proizvodnje mesa drže poljoprivrednici kao akcionari.

Na osnovu čega tvrdite da je takva politika do sada dala rezultat?

S. Dragin: Srbija će primera radi ove godine zaraditi značajna sredstva na izvozu pšenice zahvaljujući rekordnim prelaznim zalihama od 500.000 tona. Ove godine će biti zabeležen i rekordan rod kukuruza od sedam miliona tona, tako da je očekivani prihod od izvoza kukuruza 300 miliona evra, čak 100 miliona evra više u odnosu na lane. Od izvoza uljnih prerađevina očekuje se prihod od 20 miliona evra.

U ovoj godini biće ostvarena duplo veća zarada i od izvoza soje u odnosu na prošlu godinu, oko 50 miliona evra. Ako se uzme u obzir i dobra cena voća, sigurni smo da će Srbija ove godine od izvoza poljoprivrednih kultura imati rekordnu zaradu.

Mislite li da je to dovoljan dokaz da biste politiku koju zastupate smatrali uspešnom?

S. Dragin: Ukoliko se u doba ekonomske krize jedino u poljoprivredi javi rast od dva odsto, ukoliko beležimo svake godine rekordan izvoz i značajno veći suficit iz godine u godinu u razmeni sa inostranstvom, mislim da je to dobar pokazatelj. Daleko bitniji pokazatelj, koji se često zapostavlja, jeste način na koji se potroši novac od izvoznog suficita. Iz tog razloga je napravljen sistem javnih skladišta, sistem subvencija koji daje sredstva poljoprivrednicima za nabavku repromaterijala da ne bi morali da se zadužuju kod raznih nakupaca i ljudi koji su godinama siromašili srpsko selo.

Da li to znači da su i sitna gazdinstva ojačala od kada se nalazite na čelu Ministarstva?

S. Dragin: Naravno.

Čime to objašnjavate?

S. Dragin: O tome možete da dobijete podatke od Ministarstva poljoprivrede preko Uprave za agrarna plaćanja.

Nedavno ste izjavili da nema bojazni da će biti prekomernog izvoza pšenice. Kako možemo biti sigurni u to?

S. Dragin: To pokazuju cifre. Prelazne zalihe su 500.000 tona. Pratimo kakav je izvozni bilans i ukoliko u bilo kom trenutku vidimo da dolazi do prekomernog izvoza pšenice, zaustavićemo ga. Uzimajući u obzir da se radi o rekordnim zalihama, ovo će biti izuzetno dobra godina.

Ima li načina da se snize troškovi skladištenja pšenice pošto se ratari žale da su visoki?

S. Dragin: Troškovi skladištenja od ove godine više nisu problem uzimajući u obzir da Ministarstvo subvencioniše čak do 50 odsto troškova skladištenja.

Zbog čega sistem javnih skladišta nije zaživeo već na početku sezone s obzirom na to da ste i vi savetovali ratare da odlože što je moguće duže prodaju pšenice?

S. Dragin: Sistem javnih skladišta zaživeo je od početka sezone, ali zbog visoke cene pšenice poljoprivrednici nisu imali velikog interesa da je skladište i da čekaju bolju cenu, pa su odmah krenuli u prodaju svog proizvoda jer je bila dobra cena.

Oni se čak žale da pšenica nije bila ni razvrstana po kvalitativnim klasama, tako da vlasnik robnog zapisa koji želi da proda tu pšenicu može računati samo na prosečnu cenu koja je jednaka za sve.

S. Dragin: Ne, uslov za lagerovanje u javno skladište jeste da javno skladište ima mogućnost za razvrstavanja pšenice po klasama.

Znači, tvrdite da je taj uslov od samog starta zaživeo u javnim skladištima?

S. Dragin: Da, on je i prošle godine postojao.

Pomenuli ste da su sredstva koja se iz državnog budžeta izdvajaju za poljoprivredu mala. Na drugoj strani imamo i samog premijera koji stalno ističe kako je poljoprivreda najveća srpska razvojna šansa. Zbog čega je onda agrarni budžet konstantno mali?

S. Dragin: Budžet se određuje tako što svi segmenti društva mora da budu pokriveni. Pored toga, državni budžet je definisan i sporazumom sa MMF-om, zbog čega je neophodno javnu potrošnju držati u odgovarajućim okvirima. Zato su ovo budžeti koji su dosta restriktivni, pa i za agrarni segment. Nadam se da će sledeće godine, kada se bude imalo u vidu na koji način su trošena sredstva iz agrarnog budžeta, biti povećane subvencije.