Iako je novi agrarni budžet bar za četvrtinu veći nego ovogodišnji, stručnjaci kažu da je to tek polovina potrebnog. Agrarni deo srpskog državnog budžeta za narednu godinu, najavljivan kao znatno veći od ovogodišnjeg, trebalo bi da iznosi oko 20 milijardi dinara, plus šest milijardi dinara dodatnih prihoda iz prihoda resornog ministarstva. Ako gledamo celokupan iznos to je za trideset odsto više od originalnog budžeta 2009. godine (20 milijardi) a više od 60 odsto od rebalansiranog iznosa (16 milijardi). To je tek nešto manje od rekordnih 27,7 milijardi za agrar u 2008. godini.

Kako god da okrenemo, radi se o tri odsto ukupnog budžeta - stručnjaci kažu nedovoljno.

Kao i svake prethodne godine ima i onih zadovoljnih i nezadovoljnih sumom koja će biti izdvojena za poljoprivredu. Argumenti jednih i drugih su apsolutno isti. Poljoprivreda je stub razvoja Srbije i najpotencijalnija privredna grana u zemlji, ali očigledno se još ne nazire zajednički put do cilja, ulazak u Uniju, i podizanje konkurentnosti..

Kako je za Biznis rečeno u Ministarstvu poljoprivrede, uvažavajući aktuelno ekonomsko stanje u državi, povećanje budžeta za 25 odsto (mereno budžetskih 20 milijardi u 2010. prema "rebalansiranih" 16 milijardi iz 2009.) omogućiće da agrarni budžet u 2010. godini bude razvojni. Time će se, kažu u Ministarstvu, omogućiti dalje sprovođenje reformi u poljoprivrednom sektoru kao i podrška investicijama koje će obezbediti strukturne promene u agraru. Ministarstvo će u narednoj godini "snažno nastaviti kreditnu podršku poljoprivredi i nastaviće da primenjuje postojeće modele kratkoročnog i dugoročnog finansiranja, ali i uvođenje nove kreditne linije koje će se sprovoditi u saradnji sa lokalnim fondovima i poslovnim bankama".

U 2010. godini će sve mere podrške poljoprivrednim proizvođačima biti realizovane preko novoosnovane Uprave za agrarna plaćanje, čime se po prvi put sve mere subvencije integrišu u okviru ove Uprave. U Ministarstvu kažu da se moraju poštovati standardi EU, te će i u 2010. godini, primarni korisnici budšetskih sredstava biti upravo oni poljoprivrednici koji se isključivo bave poljoprivrednom proizvodnjom.

- Agrarni budžet izglasan za narednu godinu upravo pokazuje licemeran odnos države prema agraru. On nije čak ni socijalni, da ne govorimo da nije razvojni. Dok on ne bude barem šest odsto od ukupnog budžeta, mi nećemo imati razloga da budemo zadovoljni - rekao je za Biznis Vojislav Malešev, predsednik Udruženja poljoprivrednih proizvođača "100 P plus". On je istakao da skromni budžet treba raspodeliti u najvećoj meri u obezbeđivanje neophodne infrastrukture.

- Trebaju nam silosi, hladnjače, preradni kapaciteti i još mnogo toga, kako bismo se barem malo približili cilju. Bez novca ne možemo praviti ni velike projekte, na osnovu kojih bismo mogli da povlačimo sredstva iz predpristupnih fondova. Drugi način, ali ne manje bitan je subvencionisanje kamata na dugoročne kredite za kupovinu zemljišta - rekao je Malešev, istakavši da poljoprivrednici ne misle da je kredit na pet godina dugoročni, naprotiv.

Vladana Hamović iz Instituta za primenu ekonomike u poljoprivredi, kaže za Biznis da je agrarni budžet za sledeću godinu veći ali ne i dovoljno veliki.  Kako je objasnila, učinjen je pomak ali primarnim proizvođačima treba mnogo više novca kako za subvencionisani repromaterijal, tako i za podršku u plasmanu.

- Situacija na terenu pokazuje da proizvođači imaju ogromnih teškoća u plasmanu a nisu ni spremni da se bez podrške države, u bilo kom smislu, udružuju. Svaki kraj ima svoje specifičnosti i potencijale koje bi trebalo maksimalno iskoristi pa se u skladu sa tim treba i ponašati kada se sredstva konačno budu dodeljivala - rekla je Hamović.

Biznis