Država će izaći u susret starijima od 65 godina tako što će kupiti njihove usitnjene parcele, učiniti ih atraktivnim i potom izdati u zakup. Kritičari ovakve mere kažu da država ne treba da se bavi otkupom zemlje. Uz to, upućeni tvrde da u ovom trenutku ima prečih potreba od izdvajanja milion evra za pomenute namene

Čak ni uz pomoć prijatelja iz Uprave za poljoprivredno zemljište, nije sigurno da bi takmičar u Milioneru osvojio najviši iznos ukoliko bi ga strefilo pitanje “Koliko je u Srbiji zaparložene zemlje”.

Mada bi mu u ovom ogranku Ministarstva poljoprivrede došapnuli da se okvirno radi o 210.000 hektara ili 5 odsto obradivih površina, isti bi se takmac verovatno zakleo da se radi o mnogo većim ciframa. Uzgred rečeno, deseti deo ovih površina pod parlogom nalazi se u vlasništvu staračkih gazdinstava, okvirna je procena koju je Ekonom:east dobio u pomenutoj državnoj službi.


Srpske njive u brojkama

- 5,1 milion ha ukupna površina poljoprivrednog zemljišta
- 4,2 miliona hektara obradivog zemljišta
- 350 000 hektara državne zemlje u zakupu
- 5 odsto zaparloženih obradivih površina
- Oko 20 000 hektara u vlasništvu staračkih gazdinstava
Izvor: Uprava za poljoprivredno zemljište

 
Ako bi taj isti potencijalni milioner i poverovao statistici, sigurno bi se u povratku kući zapitao kako bi izgledale srpske njive da su u trnju, ako i obrađene ostavljaju prilično “tužan” utisak.

Bilo kako bilo, država je rešila da privatnu zemlju “zaraslu korovom” svede na najmanju moguću meru tako što će, između ostalog, otkupiti ovih dvadesetak hiljada hektara od staračkih gazdinstava. Niko ne spori da, bez obzira što se radi o malim površinama, ne bi bilo na odmet da je sa tih “zaboravljenih” 20.000 hektara ove godine bilo požnjeveno dodatnih 80.000 tona pšenice koja bila dobrodošla u izvozu ovih dana.

Najveći, međutim, trn u oku upućenima je da li je posao države da se bavi otkupom zemlje koju će kasnije da izdaje u zakup, tačnije rentiranjem, ili je zadatak vlasti da unapređuje ambijent za poljoprivrednu proizvodnju. Ne mogu pojedini sagovornici Ekonom:easta da se ne zapitaju ni kako to da će za ovu namenu biti izdvojeno oko million evra, kako su za Ekonom:east rekli u Upravi za zemljište, dok stočari ne mogu od države da izmuzu povećanje premije za mleko. Ovakav scenario valjda sam po sebi upućuje na to da je cela čaršija, ona na vlasti, pa i ona kritičnija - usmerena samo na pomenute kritike i vaganja.

Nikome u ovom trenutku nije do razmatranja koliko se prilikom donošenja bilo kog “seljačkog akta” vlast obazire na demografsku sliku Srbije. Ipak žitelji pojedinih sela na prvu loptu za Ekonom:east procenjuju da još uvek nema tog akta koji bi ljude vratio na selo.

U trnju su i njive mladih gazda

U Selevcu, najvećem srpskom selu, poljoprivrednici cene da je oko deset odsto neobrađene zemlje. Pri tome, kako pričaju za Ekonom:east meštani tog sela, njive koje pripadaju starijim domaćinima se uglavnom obrade, češći je slučaj da neraskrčene ostanu površine čiji vlasnici nemaju interes da ih obrade. Zato bi Olgica Marjanović, zaposlena u mesnoj zajednici Selevac najviše volela da se donese akt koji će stimulisati ljude da se vrate zemlji. Stoga i ne očekuje da će najavljena uredba o otkupu zemlje od ljudi starijih od 65 godina dovesti do bilo kakvog pomaka.


Državni parlog sveden na minimum

Uprava za poljoprivredno zemljište koja je osnovana početkom prošle godine, uspela je lane da naplati rekordnih 3,9 milijardi dinara od zakupa državnog zemljišta. Poređenja radi, od 2005 do 2008. prihodi od rentiranja državnih njiva iznosili su 3 milijarde dinara, kažu u ovom državnom organu. Pri tome, procenat naplate rente za 2009. je bio 98 procenata, čime se i resorni ministar Saša Dragin u nekoliko navrata hvalio.
Čelni čovek ove institucije Zoran Jeličić tvrdi da se sredstva prikupljena na ovaj način mogu samo koristiti za unapređenje i poboljšanje kvaliteta poljoprivrednog zemljišta.
“Štaviše, mislim da će tako nešto da ih povredi. Staračka domaćinstva imaju uglavnom nekog mlađeg potomka na strani za koga čuvaju zemlju, tako da će se ti ljudi teško odvajati od svojih parcela. Pri tome, ni država ne može da im ponudi neku cenu”, priča ova sagovornica Ekonom:easta iz sela nadomah Smederevske Palanke koje ima između 2.500 i 3.000 birača.

Južnije, u Vražogrncu, zaječarskom selu, takođe strahuju da će sve veći broj njiva zarastati u korov jer ne samo da je staračkih gazdinstava sve više, već raste i procenat neobrađenih njiva mladih gazda pošto nemaju računicu da oru.

U fondaciji poznatog srpskog košarkaša Vlada Divca s ovom boljkom su pokušali da izađu na kraj logikom koja se razlikuje od najsvežije državne ideje.

U Divac fondaciji kažu za Ekonom:east da se gazdama staračkih domaćinstava jedino isplati ako uz njive mogu da prodaju čitavu okućnicu. Stoga su u ovom humanitarnom fondu u toku protekle dve godine kupovali seoske kuće za oko 6.000-7.000 evra, renovirali ih i dodeljivali izbeglim i raseljenim licima. Na ovaj način kako objašnjava Ana Koesal zbrinuto je oko 1.000 ljudi. Nakon useljenja, sa novim stanarima radi tim ekonomskih stručnjaka koji kreiraju biznis plan po uzoru na koji bi novi doseljenici trebalo da se upuste u posao i za koji na startu dobijaju 2.000 evra, priča Koesal. Onima koji sebe opisuju kao seljake koji „ovu državu hrane već u tri rata, redovno plaćaju poreze u nacionalnu kasu“, ni ovo nije srećno rešenje. Jedan od potomaka seljaka iz već pomenutog Vražogrnca kaže za Ekonom:east da nije imao srca da za 5.000 evra proda svu dedinu okućnicu nekoj dobrotvornoj fondaciji.

“Fer” ponuda države

Zamisao Uprave za poljoprivredno zemljište je sledeća. Pošto su već “državni parlog” sveli na najmanju moguću meru tako što su najveći deo državnog zemljišta izdali u zakup, zaposleni u ovom delu Ministarstva poljoprivrede su rešili da povedu “borbu” sa neobrađenim zemljištem u vlasništvu seljaka. Zoran Jeličić, direktor pomenute Uprave, kaže da kupovina zemlje od staračkih gazdinstava preko 65 godina ne predstavlja nikakvu vrstu prinudnog otkupa.

“Osnovna ideja jeste da usitnjene parcele nakon otkupa grupišemo na što bolji način, pripojimo ih državnim parcelama i napravimo atraktivnim za dalji zakup. Parcele koje su u privatnom vlasništvu i sada može da kupi bilo ko, ali ne postoji interes ozbiljnijih poljoprivrednih proizvođača jer su usitnjene, naročito one na jugu i istoku Srbije”, priča Jeličić za Ekonom:east magazin.

Tržišnu cenu zemlje, kako dodaje, određivaće Poreska uprava, pri čemu će za istu biti presudno da li se “komad” primera radi nalazi u Vojvodini ili južnije, blizini bunara ili puta.

Starci koji se budu odlučili na ovakav “dil” sa državom, dobili bi kako predlažu u Upravi i mesečnu nadoknadu u narednih pet godina u visini od oko 3.000 dinara po hektaru. Ovakav poslovni potez Jeličić ne podvodi pod mere socijalne zaštite, već apanaži pridodaje epitet mera ruralnog razvoja. “Mislim da je fer ponuda države da otkupi njihovo zemljište, a da ta domaćinstva dobiju mesečnu nadoknadu, pored toga što će im država platiti zemlju”, objašnjava ovaj sagovornik.

Kritičari ovakvog koncepta bi rekli da Ministarstvo poljoprivrede pre svega treba da brine o razvoju poljoprivrede, dok je socijalna funkcija namenjena Ministarstvu rada i socijalne politike, koje bi svojoj agendi, pored bolesnih i nezaposlenih trebalo da pridoda i ostarele seljake.

Zna se šta je državni posao

“Kao poreskom obvezniku, zasmetalo mi je to što od para koje izdvajam, neko hoće da kupuje zemlju da bi je potom izdavao. Pa svi bismo voleli kada bismo od tuđih para kupovali zemlju, pa potom živeli od rente!”, ovako direktor Fonda za žito Vukosav Saković gleda na najavljeni državni posao otkupa zemlje od ljudi koji imaju preko 65 godina. Ovaj sagovornik Ekonom:easta revoltiran je i zbog toga što država, kako kaže, i sada ima dovoljno zemlje u svom vlasništvu koju kao najobičniji rentijer izdaje u zakup.


Ko (ne) zna da sabira?

Dok u Upravi za poljoprivredno zemljište iznose okvirne procene da zemlje koja pripada staračkim domaćinstvima ima oko 20.000 hektara, indirektni podaci Republičkog zavoda za statistiku navode na drugačije zaključke. Naime, u RSZ-u kažu za
Ekonom:east da u Srbiji prema popisu iz 2002.godine ima oko 435.000 ovakvih gazdinstava od čega je polovina u gradovima, a drugi deo mimo njih.
Pođe li se od pretpostavke da sva gazdinstva koja se nalaze van gradova imaju bar po pola hektara uknjiženih na svoje ime, lako se zaključuje da je bar sto hiljada hektara u vlasništvu populacije starije od 65 godina.
Drugi sagovornik Ekonom:easta Miladin Ševarlić, profesor Poljoprivrednog fakulteta takođe smatra da u ovom trenutku zadatak Ministarstva poljoprivrede nije da kupuje zemlju, već da obezbedi uslove da drugi mogu dobijati povoljne kredite za otkup tih gazdinstava i ukrupnjavanje svojih poseda, kao i da obezbedi ambijent za razvoj agrara.U ovom trenutku, kada nema dovoljno para za finansiranje ni tekućih mera agrarne politike, ovaj posao je suvišan”, tvrdi Ševarlić.

Ovako ispada da je Ministarstvo poljoprivrede zaboravilo na svoju primarnu funkciju, a u Ministarstvu za rad Ekonom:east nije dobio odgovor koliko se o staračkoj populaciji na selu opšte neko brine. Na ove optužbe nadležni bi odgovorili tako što će, kako kažu, naredne godine u sve poljoprivredno zemljište biti investirane rekordne 3 milijarde dinara (koliko je prikupljeno iz zakupa), dok će Uprava sama u poboljšanje kvaliteta zemljišta uložiti 1,2 milijarde dinara.

Stoga, kako god se ovaj državni “poslić” od Nove godine sproveo u delo, na radnom stolu svakog zaposlenog u Ministarstvu poljoprivrede trebalo bi da stoji podsetnik da u Srbiji ima preko četiri miliona hektara obradivog zemljišta koje i za deset godina treba neko da obrađuje. Uz to je poželjan i prihod. Do tada, Uprava za poljoprivredno zemljište biće sigurno jedna od najprofitnijih vladinih službi, kao što je to trenutno slučaj. Naime, ona zapošljava oko 20 ljudi čiji je prihod oko dva miliona evra po zaposlenom.

Državni parlog sveden na minimum

Uprava za poljoprivredno zemljište koja je osnovana početkom prošle godine, uspela je lane da naplati rekordnih 3,9 milijardi dinara od zakupa državnog zemljišta. Poređenja radi, od 2005 do 2008. prihodi od rentiranja državnih njiva iznosili su 3 milijarde dinara, kažu u ovom državnom organu. Pri tome, procenat naplate rente za 2009. je bio 98 procenata, čime se i resorni ministar Saša Dragin u nekoliko navrata hvalio.
Čelni čovek ove institucije Zoran Jeličić tvrdi da se sredstva prikupljena na ovaj način mogu samo koristiti za unapređenje i poboljšanje kvaliteta poljoprivrednog zemljišta.

www.emg.rs