Naime, iako će usled vodenih bujica prinosi pšenice biti smanjeni najmanje za više od 25 odsto, kvalitet ovogodišnjeg žita uspeće se na zavidnije grane u odnosu na protekle godine.

 

Ono što bi, pak, trebalo da brine jeste činjenica da će rod pšenice biti manji, pa će se, kako procenjuju upućeni, iz predstojeće žetve izaći sa oko 500.000 tona manje, od planiranih 1,9 miliona tona.

S obzirom na to da se državni zvaničnici hvale kako se po Srbiji čuva blizu 400.000 tona pšenice u zalihama, mogli bi da odahnu svi koji strahuju da žita neće biti dovoljno za domaće potrebe. Druga je, međutim, stvar što pšenici iz zaliha gotovo niko ne može da uđe u trag, žale se sagovornici Ekonom:east magazina.

Voćari su takođe primetili kako će ovogodišnii rod trešanja, malina ili jagoda podbaciti najmanje za petinu zbog poplava.

Osim toga što obećavaju kako će poslati pomoć u poplavljena područja, državni zvaničnici malo šta čine ne bi li ovoj nepogodi koja sve više uzima maha ubuduće stali na put. Sagovornici Ekonom:easta procenjuju da je sistem odbrane od poplava u Srbiji dobar, međutim da se izdvaja sve manje novca za njegovo održavanje i rekontrukciju, pri čemu su i nova ulaganja prilično tanka.

Zaboravili na osiguranje

Sudeći po tome da je osiguranje od poplava u Srbiji još simbolično, pitanje je koliko je racionalna i politika prosečnog srpskog poljoprivrednika čija se zemlja nalazi u, po poplave, kritičnim zonama. U Dunav osiguranju kažu da je ovom vrstom osiguranja svoje useve zaštitilo manje od jedan odsto osiguranika poljoprivrede.

 “Nažalost, kad prave kalkulaciju za smanjenje troškova proizvodnje, domaći proizvođači najpre eliminišu trošak osiguranja. Poplave se, bar do sada, nisu događale često, a i većina proizvođača se nada da neće biti poplavljene baš njihove njive“, priča za Ekonom:east magazina Dragan Radojičić, direktor sektora osiguranja poljoprivrede Dunav osiguranja.

Voćari koji se nisu osigurali deo izgubljenog roda kompenzovaće visokim cenama svog proizvoda, procenjuju u Privrednoj komori Srbije. Primer za to jeste višnja čija je otkupna cena u ovom trenutku gotovo 40 dinara, tri puta više nego u istom period lane kada su uzgajivači zbog nerentabilnosti sekli stabla. Kako za Ekonom:east magazin priča Milan Prostran, sekretar za agrar u PKS-u voće će ove godine biti dosta traženo i za izvoz jer je i centralna Evropa stradala usled elementarnih nepogoda. To bi značilo da će i proizvođači maline, čija je najmanje petina roda uništena, gubitke u rodu nadomestiti visokom otkupnom cenom.

Pomenutom scenariju ratari se ipak ne mogu nadati. Srbija će, kako objašnjava Denčić, po svemu sudeći biti zemlja u kojoj će cena pšenice i dalje biti najniža na svetu, između 8 i 9 dinara. Naime, on kaže da će mađarski ratari, koji su takođe oštećeni poplavama, imati gotovo najnižu cenu ove vrste žita u svetu, oko deset dinara po kilogramu, ali koja će opet biti viša od one po kojoj će se ova kultura otkupljivati u Srbiji.

Da bi koliko-toliko nadomestili štetu, u Ministarstvu poljoprivrede “obećavaju” kako će “uložiti velike napore da bi se do kraja jula isplatile subvencije i tako olakšala novonastala situacija”. To nije sve. Čelnici Ministarstva se nadaju da će svi seljaci u opštinama u kojima je proglašena elementarna nepogoda, a koji imaju više od 30 odsto poplavljenog zemljišta, a uzeli su zemljište u zakup od države, za poplavljenu površinu biti oslobođeni plaćanja naknade za iznajmljivanje državnog zemljišta za 2010.

U ovom ministartvu napominju i da će ove godine Srbiji biti dodeljeno dvadeset pet miliona dolara od Svetske banke za odbranu od poplava. U pripremi je još jedan projekat od deset miliona dolara.

Nema izveštaja o posledicama poplava

Nastave li krojači državnog budžeta i ubuduće po starom, efikasnost celokupnog sistema odbrane od poplava može biti dovedena u pitanje. Naime, u preduzeću Srbijavode kažu za Ekonom:east magazin da je u Srbiji izgrađen respektabilan sistem objekata za zaštitu od poplava koji su u dobrom stanju, ali da je potrebno mnogo novca za održavanje, kao i za nadogradnju.

„Ulaganje u vodoprivredu je skupo, ne vraća se novac kao što je to slučaj kod puteva, ali se dugoročno zbog mogućih šteta isplate sredstva uložena u zaštitu od voda. Nažalost, nije to slučaj samo u Srbiji. Neke zemlje u okruženju, pa i najrazvijenije zemlje plaćaju cenu smanjenja ulaganja u zaštitu od voda. Usledile su privatizacije, tako da je umanjena sposobnost vodoprivrednih preduzeća kojima se poverava održavanje i odbrana od poplava“, priča Kocić.

Drugi je problem taj što u Srbiji ne postoji sveobuhvatan izveštaj koji bi zbrojao sve štete nanete usled poplava u određenim periodima. Tako ni u ovom trenutku Ekonom:east nije mogao doći do podatka o posledicama plavljenja na stotine hiljada oranica. Novi zakoni u ovoj oblasti peopisuje obavezu da se na osnovu zabeleženih šteta istorijskih poplava, procene ugroženosti i mogućih šteta budućih poplava definiše način zaštite određenog sliva. U opštini Nova Crnja opštinske vlasti procenile su vrednost nanetih šteta. Poplavljeno je blizu 15.000 oranica, a materijalna šteta je oko 750 miliona dinara.

„Uputili smo zahtev ministarstvima da prebace neke pare, ako daju koji dinar biće dobro, ako ne moraćemo da se snalazimo kako znamo“, priča za Ekonom:east Mile Todorov, zamenik predsednika opštine Nova Crnja. Ovo je verovatno princip kojim se rukovodi većina funkcionera u lokalnim samoupravama. Spokojniji su verovatno oni koji pak veruju rečima najviših zvaničnika kako bi deo novca od prodaje Telekoma mogao biti iskorišćen za zaštitu od voda.

www.emg.rs