Predsednik Društva agrarnih ekonomista Srbije Miladin Ševarlić izjavio je Tanjugu da je neophodno izvršiti temeljnu rekonstrukciju koncepta domaće agrarne politike i u taj proces uključiti najveći mogući broj poljoprivrednih subjekata.

Merama agrarne politike treba obuhvatiti poljoprivredna preduzeća i zemljoradničke zadruge, kao i ona gazdinstva koja nisu u sistemu zemljoradničkog penzijsko-invalidskog osiguranja (PIO) i ne dobijaju "ni dinara subvencija po hektaru", a koja, prema Ševarliću, obuhvataju 83,3 odsto od 451.000 registrovanih poljoprivrednih gazdinstava.

Ševarlić je naglasio i da postojeću strukturu subvencija treba izmeniti u korist onih poljoprivrednika koji su dominantnije orijentisani ka stočarskoj proizvodnji, jer je učešće stočarstva u strukturi bruto-društvenog proizvoda (BDP) poljoprivrede "nedopustivo malo".

To učešće trenutno iznosi svega 28 odsto, "što je neprimereno za bilo koju evropsku zemlju i stvara disbalans koji je i uz značajnija ulaganja u stočarstvo nemoguće otkloniti u periodu kraćem od pet ili šest godina", naveo je ovaj agrarni stručnjak.

Ševarlić je istakao da je povećanje stočarske proizvodnje neophodno kako bi kroz nju bio prerađen deo ratarske proizvodnje, ali i zbog iskorišćenja najvećeg dela "nus" proizvoda iz biljne proizvodnje. Kako je Ševarlić objasnio, sporedni produkti iz biljne proizvodnje se ne mogu iskoristiti ni na jedan drugi način osim u stočarstvu ili eventualno u proizvodnji bioenergije.

"Mi za sada imamo samo jednu bioenerganu u Dragačevu koja ovih dana treba da bude puštena u probni rad", kazao je Ševarlić, uz opasku da smo "zakasnili sa ulaganjima u alternativne izvore energije".

"Mogli bi da napravimo verovatno oko 2.000 mini bionergana i na taj način obezbedimo ekološke izvore energije, zaposlimo mnogo ljudi u ruralnim područjima, uredimo ta područja koja su prilično zapuštena i poboljšamo našu energetsku poziciju u narednom periodu", ocenio je profesor.

Ševarlić je upozorio i da je "dosadašnji koncept agrarne politike, posebno u 2009, 2010. i u 2011, uključujući i poslednji dogovor zemljoradnika koji su nedavno protestvovali u Vojvodini i Ministarstva poljoprivrede, doveo do ogromnog regionalnog disbalansa".

Kako Ševarlić tvrdi, u 2010. godini je 76 odsto subvencija po hektaru  dodeljeno registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima na području Vojvodine, a svega 24 odsto u centralnoj Srbiji, što je za "posledicu imalo da su poljoprivredu napuštali sitna gazdinstva i izrazito su povećane neobrađene oranične površine".

Prema statistici, neobrađene oranice kreću se do 250.000 ha, a od toga je svega 15.000 ha u Vojvodini, rekao je Ševarlić i dodao da stručnjaci na terenu procenujuju da bi se "moglo desiti da je u stvarnosti ta površina čak i duplo veća".

Pritom, u sistem subvencija po ha nisu uključene ne samo površine pod voćnjacima i vinogradima, već ni livade i pašnjaci, a to je destimulativno za pašnjački način uzgoja stoke u brdsko-planinskim područjima, pre svega govedarstva i ovčarstva, kazao je Ševarlić.

Ševarlić je ukazao i da je prosečna površina farme u Evropskoj uniji ispod 20 ha oranica, što je petostruko manje od površine koja se kod nas subvencionira po registrovanom poljoprivrednom gazdinstvu.

Pri tome, nastavio je Ševarlić, u Srbiji je sistem subvencioniranja zasnovan na odnosu čak 1:200, jer obuhvata gazdinstva od 0,5 do 100 ha oranica. U takvom sistemu, prema proceni Ševarlića, 57.300 gazdinstava sa posedom do 10 ha (72 odsto ukupnih korisnika subvencija) dobija svega 2,57 milijardi dinara ili 21 odsto ukupnih subvencija.

Na drugoj strani, samo 10.200 gazdinstva sa posedom većim od 30 ha (12,8 odsto ukupnih korisnika subvencija ili svega 1,3 odsto ukupnog broja zemljoradničkih gazdinstava u Srbiji) dobija čak 6,55 milijardi ili 54,3 odsto od ukupno 12 milijardi dinara isplaćenih na ime subvencija po hektaru, zaključio je Ševarlić.

Tanjug 

Shares: