Ispuni li se sve predviđeno iz Nacionalnog programa poljoprivrede za period od 2009. do 2011, domaći poljoprivrednici će trgovati na produktnoj berzi, bez nakupaca, a svoje usitnjene posede će ili međusobno udružiti, ili će na njima, umesto pšenice i ostalih kultura koje donose skromne prinose na malim površinama, uzgajati voćke, vinovu lozu ili druge profitabilne kulture.

Na visoku novčanu pomoć države, u “prelaznom” periodu, poljoprivrednici, međutim, neće moći da računaju. Dok na njivama ne počnu da im rađaju vočke ili grožđe, moraće da se “snađu”. Agrarni budžet je ove godine već za četvrtinu manji od lanjskog koji je iznosio 27 milijardi dinara, a, kako kaže Dragin, nema velike nade ni da će se povećati nakon sve izvesnijeg rebalansa. Ipak, ministar ne sumnja da će poljoprivrednici moći da “preguraju” taj “gap”.

“Mislite li da je iko ikada živeo od prihoda sa hektara ili dva pšenice? Sračunajte samo koliko se zaradi od uzgajanja na toj površini. Niko ni dosad nije živeo od toga. Država tim ljudima sad nudi ceo voćnjak. Dve godine će preživeti bez te „crkavice“ koju im je taj hektar pšenice donosio. A u voćnjaku može da gaji međuredno prve dve godine, na primer, soju. A voćnjak je i malo ozbiljniji posao, ima jedno četiri meseca godišnje da se radi na njemu“, kaže Dragin.

Kako mislite da bi za tri godine mogla izgledati srpska poljoprivreda ako se primeni Nacionalni program poljoprivrede?

Saša Dragin: U Strategiji se tačno vidi na koji način će finansijski biti podsticana poljoprivreda u sledeće tri godine, koji su to institucionalni kapaciteti koji će se razvijati i na kojim zakonskim osnovama. U Evropskoj uniji se radi isto, ali se programi prave na pet godina. Mislili smo da bi bilo krajnje neozbiljno da u Srbiji program napravimo na pet godina, s obzirom na to da ne znamo kad će Srbija postati zemlja kandidat za EU. Poznato je da su evropski fondovi za ruralni razvoj najveći i od toga će zavisiti i naša mogućnost da razvijemo taj segment života na selu.

Biće uspostavljene institucije koje će omogućiti da se razvije tržište poljoprivrednih proizvoda, da registrovana gazdinstva mogu da trguju bez nakupaca, tj. zelenaša koji uzimaju i po 50 odsto prihoda. Postojaće sistem koji će kontrolisati proizvodnju hrane od njenog nastajanja pa sve do police na supermarketu. Imaćemo daleko više investitora u prerađivačkoj industriji koji će raditi sa mnogo razvijenijim udruženjima u poljoprivredi. Nadam se da će uskoro novi Zakon o zadružnim društvima proći Skupštinu i na takav način omogućiti da dva osnovna principa zadrugarstva počnu da funkcionišu, a to je da koliko ko novca unese u zadrugu toliko ima pravo da procentualno uzima prihoda.

Nadam se da će poljoprivrednici krenuti zajedno da ulažu i u farme i u proizvodnju i da zajedno plasiraju svoje proizvode. Već sada smo krenuli da kuražimo poljoprivrednike i sa distribucijom đubriva od 50 hiljada tona i sa onim što rade Robne rezerve, da trguju preko Produktne berze. Na taj način se pokazuje da i u Srbiji postoji pravo tržište poljoprivrednih proizvoda koje je van sivih tokova. Ako uspemo u toj nameri, mogli bismo da kažemo da je cela naša agrarna politika oličena u jednoj rečenici. „Tu smo da omogućimo poljoprivredniku ne samo da proizvodi, nego da dobro zaradi“.

Kako bi onda za tri godine, prema vašem mišljenju, trebalo da izgleda struktura proizvodnje. Koji će biti dominanti proizvodi?

S. Dragin: Jako je bitno da se intenzivira poljoprivredna proizvodnja. Ne možete da živite od hektar, dva pšenice ili kukuruza, to je apsurdno. Na kraju krajeva, da biste toliko uzgajali, potrebno je pet dana godišnje da se bavite poslom na njivi. Iz tog razloga, nije ni u redu očekivati da se od toga živi cele godine.

 

Jako je važno da uđemo u što veću proizvodnju voća i povrća, jer to su neki proizvodi koji će dugoročno gledano imati uvek tržište. Moramo da prevaziđemo probleme koje imamo sa izvozom nekih proizvoda animalnog porekla u zemlje EU. CEFTA u tom slučaju mnogo pomaže. Mislim da će onog trenutka kad se reši problem izvoza svinjskog mesa i kad dobijemo dozvole za izvoz mleka veći problemi koje imamo u poljoprivredi biti rešeni. Sa druge strane moramo da znamo da su cene u EU relativno niže nego kod nas. Njihova proizvodnja je daleko ukrupljenija, intenzivnija, i u velikoj meri su smanjeni troškovi.

Naš problem je što ne ispunjavamo četiri osnovna zahteva stranih kupaca - da imamo dovoljno nekog proizvoda, tokom cele godine, sa standardnim kvalitetom i po standardnoj ceni. Stranci očekuju da, ako su jednom uneli određeni proizvod u svoj lanac supermarketa, isti taj proizvod imaju 365 dana godišnje. Zato Ministarstvo poljoprivrede u projektima za podizanje kapaciteta infrastrukture daje i do 50 posto bespovratnih sredstava za objekte i opremu. Izdavajamo novac i za poboljšanje rasnog sastava stoke, kao i za podizanje višegodišnjih zasada.

Naravno, najveći problem nam je mali budžet. Pri tome, poljoprivreda je jedina industrijska grana koja beleži suficit. Mi imamo suficit od nekih 600 miliona dolara godišnje, a izvozimo milijardu i 600 miliona dolara poljoprivrednih proizvoda.

Veliki problem je i starosna struktura sela, koja će biti takva dok se ne reši nekoliko problema, poput penzija u poljoprivredi koje su po nekoliko hiljada dinara. Ne možete očekivati da one budu veće dok ne krene da se puni budžet. Da bi krenuo da se puni budžet potrebno je da se reši problem zaostalih dugovanja.

Kako obezbediti novac za ovogodišnju setvu s obzirom na to da će biti jedna od najskupljih do sada?

S. Dragin: Povećali smo davanja sa 10 na 12 hiljada dinara po hektaru. Takođe, prošle godine kad je đubrivo poskupelo na 600 evra po toni, Ministarstvo je subvencionisalo 50 odsto cene đubriva. Oko 50 hiljada tona dobili su isključivo poljoprivredni proizvođači i zadruge. Ove godine ćemo gledati da preko Robnih rezervi takođe utičemo na stabilizaciju cena.

Zašto je u ovogodišnjem agrarnom budžetu izostala kreditna podrška pri zaduživanju poljoprivrednika kod banaka?

S. Dragin: U svakoj opštini Ministarstvo osniva Fond za razvoj poljoprivrede koji će kreditirati poljoprivrednu proizvodnju. Zašto bismo kreditirali banke? One daju 15 posto kamate, a lokalni fondovi dva odsto kamate na godišnjem nivou. Do sada je država iz budžeta finansirala kamate bankama. To su sredstva koja su ostajala bankama na računu, i koja nisu završavala u poljoprivredi.

Sada, ionako, imamo situaciju da banke čije su centrale u problemu izvlače sredstva iz naše zemlje i to se odražava u devalvaciji dinara. Planiramo da novac kojim raspolaže Ministarstvo preko lokalnih fondova prebacimo u opštine, i da ih kombinujemo sa opštinskim sredstvima. Uslovi će nam biti da opštine daju po dve linije za kreditiranje poljoprivredne proizvodnje koje su karakteristične za njihovo područje i da na taj način iskoristimo komparativne prednosti tog područja što do sada nije moglo.

Kakva je dugoročna strategija Ministarstva u subvencijama poljoprivrednicima?

S. Dragin: Prema pravilima i EU i STO, prekida se sa subvencionisanjem cena, jer se cenovnom podrškom novac prebacuje prerađivačkoj industriji kroz bušan džep poljoprivrednika. Koliko god da se premira cena, toliko će prerađivači da je spuste. Mlinari su, na primer, uvek čekali da država objavi kolike će biti premije za pšenicu, pa da za toliko depresiraju cenu. Ista je priča i sa duvanom, gde je sve otišlo katastrofalno daleko. Došlo je do toga da faktički država od jednog dinara koliko se plaća poljoprivredniku, subvencioniše 49 para, a duvanska industrija 51 paru.

Proizvođači duvana imaju vrlo jasan ugovor u kome se navodi na koji način će biti zaštićeni, i to kroz akcize. Tamo se ni na koji način ne pominje premiranje duvanske proizvodnje. Mi samo pratimo program EU, koja do 2011. izlazi iz subvencionisanja duvanske proizvodnje. Ministarstvo je napravilo jako ozbiljan program koji podrazumeva da sledeće tri godine proizvođači duvana dobijaju 32 hiljade dinara po hektaru (12.000 hiljada koliko i svi ostali i 20.000 hiljada dodatne subvencije), bez obzira na to šta seju na zemlji. To znači da ljudi mogu da prelaze na neke druge proizvodnje, pri čemu će im država “preuzeti” sve zaostale kredite, otpisati kamate i reprogramirati ih na duži vremenski rok da bi mogli da ih otplate.

Oni koji budu hteli, i dalje mogu ostati u duvanskoj proizvodnji. Podržali smo poljoprivrednike koji gaje duvan da formiraju fond iz koga bi bili subvencionirani i da se dogovore sa proizvođačima cigareta na koji način će se taj fond da funkcioniše.

Ekonomist