Srpska prestonica je 37 miliona dinara bespovratno ustupila vlasnicima 22 gazdinstva. Budžet za najstariju privrednu granu veći skoro četiri puta nego pre nekoliko godina.

 Najznačajniji projekat pokrenut zarad podsticaja voćarstva i povrtarstva prethodne godine jeste "Zeleni prsten". Grad je obezbedio više od 37 miliona dinara koje je bespovratno ustupio poljoprivrednicima iz 22 gazdinstva. Jedini uslov je bio da su registrovani i da finansiraju polovinu projekta. Novac su iskoristili za sadnju jagoda, malina, trešanja i borovnica, dok su povrtari podigli savremene plastenike sa sistemom za navodnjavanje.

- Neverovatno je da se na tržište Beograda svake godine uveze desetine hiljada tona voća i povrća, a da poljoprivrednici iz jedne od 17 opština nemaju gde da plasiraju svoje proizvode - kaže Miroslav Čučković, član Gradskog veća. - Upravo smo zato pokrenuli "Zeleni prsten" kako bi oni mogli da modernizuju svoju proizvodnju i tako pariraju robi iz uvoza. Žao mi je što su svega 22 gazdinstva dobila bespovratnu pomoć grada, iako smo planirali za čak 51 poljoprivredno domaćinstvo. Nažalost, ostali nisu mogli da obezdebe dovoljno novca za učešće u zajedničkom projektu.

Čučković dodaje i da će grad ove godine uložiti oko dva miliona evra u postavljanje sistema za navodnjavanje u Grockoj. Time individualni poljoprivredni proizvođači u ovom delu Beograda više neće morati da brinu da će im zbog nedostatka vode prinosi biti prepolovljeni. - Postavićemo potapajuću pumpu u Dunavu, a na oko 1000 metara odatle postojaće rezervoar iz koga će se navodnjavati njive u Grockoj - kaže Čučković.

Direktor Instituta za ekonomiku poljoprivrede dr Drago Cvijanović ističe da je napravljen značajan iskorak kada je reč o pokretanju poljoprivrede u Beogradu. On smatra da proizvođači u Beogradu treba da se koncentrišu na sadnju voća, povrća i cveća, jer se upravo to najviše traži, ali i uvozi u srpsku prestonicu. - Ozbiljna proizvodnja trešanja u inostranstvu odvija se isključivo u zatvorenom prostoru - kaže Cvijanović. - Dobro je što su to shvatili gradski čelnici koji su projektom "Zeleni prsten" pomogli pojedinim poljoprivrednicima da podignu najsavremenije plastenike. Žalosno je ne iskoristiti odlične pogodnosti za uzgoj breskvi u Grckoj ili nekog drugog voća u ostalim krajevima.

Takođe, Mladenovac je pogodan za stočarstvo, kao i za različite povrtarske kulture. Beograd zato što pre treba da zaštiti svoje poljoprivredne površine, jer je to neobnovljivi resurs. Ne sme se dozvoliti da na najkvalitetnijem zemljuštu niču saobraćajnice i zgrade, već urbanističke projekte treba sprovoditi isključivo na površinama slabijeg kvaliteta.

Poljoprivredni kombinat Beograd

Tokom protekle godine grad je preuzeo i upravljanje nad Poljoprivrednim kombinatom Beograd. Time je na raspolaganje dobio više od 22.000 hektara, što predstavlja 10 odsto ukupne površine koju obuhvata poljoprivredno zemljište. Petina površine PKB nalazi se pored važnih saobraćajnica, pa je tako grad uštedeo dosta novca jer neće morati da plati eksproprijaciju za izgradnju mosta Zemun – Borča i pristupnih puteva. 

Novosti 

Shares: