Prema njegovim rečima, u toku su razgovori sa Ministarstvom finasija i Ministarstvom za rad i socijalna pitanja o reprogamiranju, ili čak mogućnosti otpisivanja, prethodnog duga poljoprivrednika.

"Poljoprivredni proizvođači duguju penzijskom Fondu, pre svega zato što za vreme sankcija nisu imali novca da uplaćuju u njega", kazao je on novinarima i ocenio da "džava tada ni na koji način nije pomagala poljoprivrednu proizvodnju i samim tim oni nisu imali interese da ulaze u aranžmane sa njom".
Dragin je istakao da "država u ovom trenutku može i mora da pomogne poljoprivrednicima" i dodao da će oni moći da, bez obzira na dugove koji su ostali iz prethodnih godina, naprave presek i krenu u novu godinu bez prethodnih zaduženja.
"Ukoliko budemo tražili od poljoprivrednika da u jednom trenutku izmire sve svoje prethodne obaveze, oni neće ni početi da uplaćuju penzijsko i socijano osiguranje, jer nemaju novca za tako velike izdatke", naglasio je on i dodao da im treba omogućiti da se na adekvatan način penzijski, odnosno socijalno osiguraju.
Kada je reč o dinamici isplate subvencija za poljoprivrednu prozivodnju zaostalih iz 2008. godine, Dragin je rekao da se ministarstvo trudi da u prvom kvartalu ove godine isplati sve dugove iz prethodne godine.
"Neke obaveze su, nažalost, prešle u ovu godinu, pre svega za voćarstvo, kao i za tovna grla, odnosno premije za mleko i duvan", kazao je on.
Dragin je kazao da je nova administracija u tom ministarstvu prošle godine zatekla izuzetno visoka dugovanja i minus u budžetu koji je tad bio oko sedam milijardi dinara, a u ovom trenutku je narastao na 12 milijardi dinara.
"Da bi ubuduće mogli da imamo daleko bolju dinamiku plaćanja, moramo da osnujemo Agenciju za agrarna plaćanja i tako omogućimo daleko lakši put poljoprivrednika do njihovih zasluženih subvencija", zaključio je Dragin.
On je podsetio i da je Ministarstvo poljoprivrede odlučilo da u svakoj opštini u Srbiji osnuje Fond za razvoj poljoprivrede koji će funkcionisati u okviru lokalne samouprave, a ministarstvo će na osnovu programa rada tog fonda odobravati sredstva.
"Same opštine će iskoristiti komparativne prednosti njihovog regiona i na taj način usklađivati svoje kreditne linije sa onim što je potrebno poljoprivrednicima u tom regionu i mestu", objasnio je Dragin.
On je istakao da se na taj način obavlja decentralizacija državnih sredstava i davanje opštinama mogućnosti da određuju na koji će način kreditirati poljoprivrednu prozivodnju, kao i iskorišćenje komparativnih prednosti određenog regiona za poljoprivrednu proizvodnju.
"Ministarstvo će postavljati uslove ukoliko te opštine žele da dobiju sredstva za svoje lokalne fondove, a to je pre svega da sve kreditne linije budu na nivou dva odsto kamate na godišnjem nivou i nula posto kamate za vreme grejs perioda", dodao je Dragin.
Fondovi će biti finasirani iz republičkog budžeta u prvoj godini 50 odsto, dok će se u sledeće dve godine taj udeo Ministarstva poljoprivrede smanjivati, jer je reč o rivolvnig fondovima, objasnio je Dragin i dodao da je ministarstvo sa više opština u Srbiji u ovom trenutku organizovalo i osnovalo 23 fonda za razvoj poljoprivrede.

Tanjug