Svetska ekonomska kriza najmanje će uticati na srpsko selo, tvrdi u intervjuu za “Novosti” Saša Dragin, ministar koji u Cvetkovićevom kabinetu sedi u “vrućoj stolici” poljoprivrede. On očekuje da će tražnja za našim poljoprivrednim proizvodima ostati ista i strahuje samo od smanjenja stranih investicija.
* Hoće li u Srbiji biti dovoljno hrane?
- Sigurno nećemo gladovati, naprotiv. Naša zemlja je veliki proizvođač, i to ne samo za sopstvene potrebe. Mi ne možemo da proizvedemo onoliko koliko možemo da prodamo.Poljoprivreda je jedina grana srpske privrede koja beleži fantastičan suficit od 600 miliona dolara u razmeni sa inostranstvom.

* Koliki je godišnji izvoz?
- U vrednosti od 1,6 milijardi dolara. Prošle godine prvi put se desilo da je izvezeno više voća i povrća nego ratarskih kultura.
* Da li ovakav kurs ide na ruku poljoprivrednim proizvođačima ili ne?
- Bilo bi bolje da su promene kursa manje i ređe. Mada, za razvoj ekonomije nije dobro ni ukoliko je kurs apsolutno miran. Ali, i ono što se dešava sa kursom, kao i budžet Ministarstva poljoprivrede za 2009, kojim sam apsolutno nezadovoljan, posledica su ekonomske krize.
* Na čemu će Ministarstvo najviše štedeti?
- Sve smo racionalizovali do krajnjih granica. Čak 90 odsto budžeta čine subvencije za poljoprivrednike, a samo 10 odsto sve ostalo, uključujući i plate.
* Čuju se predlozi da Vlada treba da kontroliše cene osnovnih životnih namirnica. Može li srpska poljoprivreda da izdrži taj socijalni pritisak?
- Ukoliko dođe do velikih oscilacija, Agencija za intervencije na tržištu, odnosno robne rezerve, treba da reaguje i da uskladi cene sa onima na svetskom tržištu.
* Našli ste se na udaru duvanskih prerađivača zbog politike subvencija. Nećete popustiti?
- Da se razumemo, Ministarstvo ne izlazi iz subvencioniranja poljoprivredne proizvodnje duvana, već iz subvencije cena. Proizvođači duvana će u 2009. moći da konkurišu za subvencije od 120 evra po hektaru, a na to će dobiti, opet po hektaru, 20.000 dinara. Još će im se i reprogramirati dug koji imaju prema prerađivačima, kako ih oni ne bi ucenjivali. Dakle, ne stoje duvanski proizvođači iza napada na mene...
* Nego ko?
- Pretpostavljam oni koji su najviše pogođeni ovakvim merama - duvanska industrija.
* Ti lobiji važe za veoma jake, da li su pokušali da vas ubede da promenite mišljenje?
- Imali smo razgovore sa svima i objasnili im da sa ovih pozicija nećemo odstupati. Paklica skupljih cigareta kod nas je oko 1,7 evra, a u okruženju je najjeftinija 2,73 evra. Ukoliko bismo povećali cenu paklice za oko 30 para, dobili bismo taman toliko novca da se isplati razlika koju je do sada pokrivala država u vidu cenovne podrške. Da ne govorim o milijardama dinara na lečenje bolesti izazvanih duvanom. Kod nas je čak 25 odsto maligniteta vezano za pušenje.
* I hrana lošeg kvaliteta je jednako štetna. Šta će Ministarstvo poljoprivrede uraditi kako bi sprečilo da se ubuduće u prodaji nađe meso bez deklaracija?
- Ministarstvo je krenulo u akciju tokom prošle godine, čim smo dobili dojave da sa Kosova dolazi meso bez deklaracija, švercovanim kanalima. Na ovome sarađujemo sa MUP već dva meseca. Zatvorili smo one mesare koje su bile u lancu prodaje ovakvog mesa, podignute su krivične prijave i dobro je da se nikome ništa nije desilo.
* Da li se kontrola nastavlja istom “žestinom”?
- Da, ali inspektori Ministarstva poljoprivrede nisu istražni organi. Na graničnim prelazima imamo 36 inspektora, a njih 126 kontroliše kvalitet namirnica u maloprodajnim objektima i mesarama.
* Jedini ste ministar koji je iskazao rezerve prema jednostranoj primeni Prelaznog trgovinskog sporazuma sa EU...
- Bio sam samo protiv toga da on počne da se primnjuje krajem prošle godine. Tokom 2009. imaćemo samo koristi od tog sporazuma, a nikako štete, jer se skida carina na poljoprivrednu mehanizaciju, reproduktivna grla... Tek narednih godina na red dolaze carine za naše proizvode.
* Da li ste preispitali sve monopole u poljoprivredi, kao što ste najavljivali?
- Radimo na tome. Trenutno pregovaramo sa Agencijom za privatizaciju da nađemo neke mlekare koje su u stečaju i da ih damo na korišćenje proizvođačima. I u drugim proizvodnjama trudimo se da sve više ulazimo u investicionu, a ne cenovnu podršku.
* Najviše zakona koji su uslov za ulazak u EU je iz oblasti poljoprivrede. Dokle se tu stiglo?
- Nažalost, ne daleko. Ministarstvo je uskladilo 20 zakona za propisima koji važe u EU, 12 je prošlo vladu i nalaze se u skupštinskoj proceduri. a poljoprivreda je upravo onaj deo naše privrede koji će najviše profitirati od približavanja Srbije EU. Kada postanemo kandidat za EU samo fond za razvoj sela svake godine može da nam donese oko 50-60 miliona evra.

Novosti

Shares: