Prva faza nove agrarne politike u Srbiji treba da bude cenovna podrška, a zatim investicije i ubrzan razvoj zaostalih regiona širom zemlje, smatra direktor Instituta za ekonomiku poljoprivrede Drago Cvijanović.

"U ovoj godini doneto je 20 uredbi i dobro je što pokušavamo da podignemo stočarstvo", ukazao je Cvijanović i dodao da ohrabruje i to što je izvoz domćeg agrara prošle godine premašio vrednost od 1,5 milijardi dolara.

Uredba o podsticanju proizvodnje Prema njegovim rečima, deset banaka i tri osiguravajuća društva podržavaju Uredbu o podsticanju poljoprivredne proizvodnje putem kreditne podrške kroz subvencionisanje dela kamatne stope u ovoj godini.

Uz napomenu da su podsticajna sredstva nedovoljna, a ekonomska snaga malih proizvođača slabašna, Cvijanović kaže da bi primena nove regulative trebalo da omogući korišćenje sredstava iz predpristupnih fondova Evropske unije, što će podići nivo konkurentnosti naše poljoprivrede i učiniti je spremnijom za tržišnu utakmicu.

Profesorka na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu Zorica Vasiljević izjavila je na istom skupu u PKS da je naš agrarni budžet vrlo skroman, jer obuhvata svega oko 2,4 odsto ukupnog budzeta Republike Srbije.

"Ljudi koji se bave agrarom znaju da je na globalnom nivou došlo do rasta cena hrane, ali dolazi i na tom nivou do pada podsticaja i subvencija poljoprivredi upravo zbog ovog rasta cena i uglavnom se te subvencije okreću potrošačima i zaštiti potrošača", kazala je Vasiljevićeva.

Ona je navela da tržišne cene i te kako utiču na poljoprivrednike, kao i da suprotan uticaj nije moguć osim ako nije reč o proizvođačima sa monopolskim položajem.

Jedinične cene koštanja

"Ono gde mali proizvođači mogu da utiču su jedinične cene koštanja, a da bi bili konkurentni moramo da obratimo pažnju na veću efikasnost i produktivnost", rekla je Vasiljevićeva i dodala da je zbog toga potrebno poljoprivrednicima objasniti kako da smanje svoje troškove, pa je upravo mera Ministarstva poljoprivrede da se uposli više od 1.800 agronoma dobra prilika za to.

Potpredsednik Asocijacije poljoprivrednika Srbije Dragan Nedeljković ističe da ne treba izgubiti iz vida da mali zemljoradnici čine oko četiri petine od ukupnog broja poljoprivrednih proizvođača u Srbiji pa je zbog toga razvoj tog segmenta ključni kako bi se dobila konkurentnija i jeftinija hrana.

"Jedna od najvažnijih mera koja bi trebalo da se preduzme je ono što već imaju Hrvati, a to su bonovi za gorivo, odnosno pojeftinjenje goriva, jer cena goriva mnogo utiče troškove proizvodnje", kazao je Nedeljković.

On tvrdi da je našim seljacima sada za setvu pšenice potrebno 400 do 500 evra po hektaru, uz napomenu da oni sve manje upotrebljavaju veštačko đubrivo jer je previše skupo.

"Mi podržavamo mere Ministarstva poljoprivrede s tim što bi trebalo malo više i da se konsultuju mali proizvođači i da se pod hitno donese dugoročni plan proizvodnje u poljoprivredi i razvoja poljoprivrede", ukazao je Nedeljković.

RTV 

Shares: