U Srbiji ima 700.000 nezaposlenih, a nedostaje radna snaga za berbu voća ili ljudi rade na crno, što je još gore. Imamo pola miliona gladnih i neadekvatno hranjenih, a 400.000 hektara neobrađenih oranica. Poljoprivreda je prepuna nonsensa, prepuštena je na milost i nemilost jer država smatra da je treba prepustiti stihijskom tržištu. Sjedinjene Države ili Evropska unija ni bankarski sektor ne prepuštaju stihiji, već upumpavaju novac - kaže za “Blic” Miladin Ševarlić, profesor Poljoprivrednog fakulteta i jedan od tri kandidata za ministra poljoprivrede u Našoj Vladi.

- Ako hoćemo da povećamo uposlenost u poljoprivredi i spoljnotrgovinski platni bilans, moramo sa znatno više sredstava to da podržimo. To se, pre svega, odnosi na uključivanje svih proizvođača, a ne samo 10 procenata vlasnika porodičnih gazdinstava. Takav koncept nigde u Evropi ne postoji - kaže Ševarlić.

On objašnjava da je potrebno promeniti i obuhvatnost sistema subvencionisanja i iznose koji su manji od svih u Evropi. Srbija je, kako kaže, propustila šansu da popravi situaciju u poljoprivredi zato što je došla u fazu kritičnog stepena zaduženosti.

- Neshvatljivo je da od silnih milijardi koliko smo se zadužili nije bilo razumevanja da se bar nešto uloži u poljoprivredu, što bi se vratilo u periodu od tri do pet godina ili nešto dužem roku kada je reč o sistemima navodnjavanja.

- Potrebne su dodatne investicije, da ljudi više ne bi bežali u inostranstvo ili velike gradove, već da bi se vraćali na selo. I s druge strane, mora se napraviti dugoročni koncept izvozno orijentisane poljoprivrede jer za tako nešto imamo resurse. Na taj način bi se postigla stabilna, kvalitetna i konkurentna poljoprivredna proizvodnja koja bi donela višestruku korist građanima.

Da je rešenje u stabilnom i predvidivom sistemu subvencija, smatra ekonomista Miroslav Zdravković, inače član Saveta „Blica“.

- Treba da postoji petogodišnji plan, da se ljudi ne bi ne zaduživali bespotrebno, pa da ne mogu da vraćaju rate kredita. Poljoprivrednici bi tako mogli da planiraju, da ulažu u navodnjavanje ukoliko su subvencije namenjene tom sektoru ili proizvodnju organske hrane ukoliko je pomoć namenjena tom sektoru. Dakle, na vreme da menjaju strukturu proizvodnje - kaže Zdravković za “Blic”. 

On podseća na slučaj kada su poljoprivrednici traktorima blokirali puteve zbog toga što je doneta odluka da se subvencioniše ratarska proizvodnja do 100 hektara, ali je zbog štednje promenjeno na 30 hektara, pa su mnogi proizvođači bili na gubitku.

Blic

Shares: