Nedavno obećanje afričkih lidera i međunarodne zajednice da će poslati sumu od 350 miliona dolara za pomoć više od 13 miliona ljudi koji gladuju na Rogu Afrike skreće pažnju sa činjenice da su potrebni stalna pažnja i finansije kako bi se sprečilo da glad odnese i unakazi još ljudskih života.

Veliki broj ljudi smatra da je glad sila prirode i da je potpuno van naše kontrole. Međutim, glad ne podstiču samo vremenske prilike. Glad je komplikovan fenomen sa korenima u rukovođenju, bezbednosti, tržištima, obrazovanju i infrastrukturi, a na sve to se može uticati.

Možemo da sprečimo krize u hrani tako što ćemo pametno, dugoročno investirati u poljoprivredu. Tri četvrtine najsiromašnijih ljudi sveta dobijaju hranu i prihode od obrađivanja malih parcela zemljišta i većina tih malih poljoprivrednika su žene.

Kada poljoprivrednici mogu da proizvedu i zarade više, postaju otporniji na stresove kao što su loše vremenske prilike i zajedno sa svojim porodicama mogu biti nezavisni kada je reč o opstanku.

Kada su globalne cene hrane skočile 2008, glad je zahvatila Etiopiju i ugrozila više od 14 miliona ljudi na Rogu Afrike. Oksfam Amerika uz podršku Fondacije Bil i Melinda Gejts, organizovali su odgovor na krizu u dva koraka.

Prvim je akcenat stavljen na 225.000 najugroženijih etiopskih poljoprivrednika, te im je obezbeđeno ono što im je hitno potrebno - hrana.

Drugi korak je predstavljao organizaciju projekta „keš za rad“ u okviru kojeg su se gradile brane, obnavljali izvori, pravili putevi, što je pomagalo ljudima da ojačaju svoje male farme i povećaju otpornost na buduće suše.

Kada je suša ove godine ponovo nastupila, te investicije su se isplatile. Velikom broju porodica poljoprivrednika nije bila potrebna pomoć u hrani i mogle su da se nose sa surovim vremenskim prilikama i da se raduju žetvi.

To nije usamljeni slučaj. Zahvaljujući rukovodstvu afričkih zemalja kojima je razvoj poljoprivrede prioritet i ogromnim naporima velikog broja međunarodnih organizacija, ostvaren je pravi napredak u borbi protiv gladi i siromaštva na kontinentu.

Gana je, na primer, drastično ublažila i siromaštvo i glad u proteklih 25 godina tako što se usredsredila na investicije u poljoprivredu. To je rezultiralo današnjim uspešnim poljoprivrednim sektorom, koji ostvaruje godišnji rast od više od pet odsto, i padom stope gladi.

Slično tome, Etiopija je napravila krupne korake ka promeni poljoprivredne politike i većim investicijama u unapređenje proizvodnje za male poljoprivrednike, pomoću povećane potrošnje, što je doprinelo povećanju prinosa letine u proteklih nekoliko godina.

Raznovrsnija letina pomaže poljoprivrednicima da se uhvate u koštac s teškim uslovima. Nova vrsta kukuruza otporna na sušu, na primer, već donosi korist više od dva miliona malih poljoprivrednika u Africi.

Očekuje se da prihodi kukuruza do 2016. porastu 30 odsto, od čega će koristi imati i do 40 miliona ljudi u 13 država podsaharske Afrike.

U okviru ostalih projekata, uključujući one koji imaju podršku programa SAD „Nahranite budućnost“, Programa za globalnu poljoprivredu i bezbednost hrane i organizacija kao što je Savez za zelenu revoluciju u Africi, pronalaze se novi načini da se podstakne proizvodnja među malim poljoprivrednicima širom sveta u razvoju.

U vreme intenzivne debate o budžetima, ljudi širom sveta ne smeju da zaborave da se ovakvim investicijama ne spasavaju samo životi, popravlja životni standard i promoviše stabilnost već se i štedi novac na duge staze.

Procenjuje se da dostavljanje hitne pomoći u slučajevima gladi košta sedam puta više nego sprečavanje pojave gladi.

Iz tog razloga je važno kao nikada ranije da međunarodni donatori i vlade afričkih zemalja nastave da podržavaju programe kojima se malim poljoprivrednicima omogućava pristup semenju, kvalitetnom oruđu, pouzdanim tržištima koja su im potrebna da bi postali nezavisni kada je reč o opstanku. Na nama je da obezbedimo garanciju da je ova grozna glad poslednji ovakav slučaj. 

Danas 

Shares: