Hrana je sve skuplja. Svetska populacija raste, milioni ljudi umiru od gladi, deca pate od neuhranjenosti, a nje u stvari ima dovoljno.

Taj institut je jedan od autora studije o gubicima namirnica sprovedene po nalogu FAO, Organizacije UN za hranu i poljoprivredu. Ako se gubici smanje, i hrana pažljivo koristi, glad bi mogla da se suzbije, javlja Dojče Vele.

Hrana se gubi tokom celokupnog prehrambenog lanca, od poljoprivredne proizvodnje, do potrošnje u domaćinstvima. Istraživači iz SIK-a su studiju sproveli na osnovu podataka iz 151 zemlje.

U siromašnijim zemljama Afrike i Azije, problem leži na početku lanca. Zbog kvarenja plodova i žetve, tamo se po glavi godišnje gubi između 6 i 11 kg hrane. Voće, meso i mleko se kvare na vrućini.

Međutim, Evropljani i stanovnici Severne Amerike su još gori: oni po osobi godišnje bace u smeće 95 - 115 kg hrane, mada je ona još uvek dobra za jelo. Neodgovoran odnos prema hrani veoma šteti i klimi: "Grubo procenjujući, kilogram hrane emituje kilogram ugljen dioksida", kaže Gustavson.

To znači da gubitak 1,3 milijardi tona hrane znači nepotrebno zagađivanje sa 1,3 milijardi tona ugljen dioksida - to je više od četiri odsto godišnje globalne emisije CO2. Industrija je već najavila nove koncepte mašina za pakovanje namirnica kao i "pametnu" ambalažu.

Međutim, to neće moći tako lako da se sprovede u delo. Poljoprivrednici u Nigeriji prvo moraju biti uvereni da je bolje da svoje sirove proizvode pakuju odmah, na licu mesta, nego da ih nezaštićene šalju na put.

A još je teže izboriti se sa zapadnjačkom nezainteresovanošću. "Mnogi potrošači se slepo drže datuma na pakovanju, mada su mnoge namirnice sveže i kada im istekne deklarisani rok trajanja ", kaže psiholog Štefan Grinevald iz Kelna.

U rešavanju problema trebalo bi da pomognu indikatori vremena i temperature koji bi u svakom trenutku pokazivali stvarne svežinu proizvoda.

BASF na primer nudi nalepnice za ambalažu sa posebnim pigmentom: ukoliko sadržaj više nije za jelo, nalepnica promeni boju. S druge strane Sonoco, firma sa sedištem u SAD razvija pakovanja sa integrisanim mikročipovima.

Oni preko senzora non-stop skupljaju informacije o proizvodu, kao što su na primer nivo vlažnosti i temperatura. Ako tako dobijene informacije ukazuju na razlike u odnosu na programirane, normalne vrednosti, ambalaža inicira alarm.

U budućnosti će i posude za hranu morati da pružaju više nego do sada. Fraunhofer Institut istražuje novu vrstu plastike, koja bi u obliku posuđa uticala na sadržaj, uklanjala kiseonik i štetne mikrobe - a time i produžavala trajnost hrane.

U mnogim zemljama u razvoju se traže neke druge tehnike. Grupa predstavnika firmi kao što je Boš, na primer putuje po Indiji sa mobilnim mašinama za ambalažu, i seljacima demonstrira - prednosti zapakovane hrane. 

Tanjug 

Shares: