Dvadesetak velikih proizvođača krompira namerava da iduće godine u Belici izgradi najveće skladište krompira u ovom delu Evrope.

- Agrofructus se bavi proizvodnjom, otkupom, pakiranjem i distribucijom voća i povrća za supermarkete. U Belici je centar za krompir i mi ovde imamo 45 kooperanata koji godišnje proizvedu između 20 i 23 hiljada tona krompira.

Na otkupu i distribuciji radimo deset meseci tokom godine, odnosno od početka avgusta do početka juna naredne godine. Vađenje kasnog krompira je u septembru i oktobru, a s prvim kišama u septembru potrebno je i njegovo skladištenje. I tu se javlja problem jer 18 ili 19 najvećih proizvođača, s proizvodnjom od 500 tona naviše, nema adekvatne uslove za čuvanje krumpira. Oni imaju izolovana skladišta u kojima krumpir ne smrzava, ali nemaju kontrolisanu temperaturu i vlažnost vazduha, što jako utiče na kvalitet proizvoda u zimu i proljeće. Osim toga, oni svake godine šire proizvodnju i postojeća skladišta po dvorištima su im premala te nemaju mogućnost širenja - veli Dodlek i dodaje:

- Nama u Agrofructusu je bitno da održavamo kontinuitet kvalitetnih proizvoda svih deset meseci. Stoga smo sazvali te veće proizvođače i dogovorili se o gradnji skladišta.

Koliko je vredna investicija?

- Planiran je objekat veličine 46 puta 160 metara, odnosno površine 7.360 četvornih metara. Kapacitet će mu biti 15.000 tona. Izradićemo projekt koji nameravamo kandidovati za sredstva iz IPARD-a već u februaru iduće godine. Tako ćemo zaposliti ljude koji će u skladištu voditi brigu o kvaliteti proizvoda. Već smo posetili preduzeća u inostranstvu koje se bave proizvodnjom i skladištenjem krompira, kao i one koje se bave opremanjem skladišta. Finansijska projekcija skladišta koje bi zadovoljilo naše potrebe, po box-paletnom sustavu skladištenja, je u visini 25 do 27 miliona kuna. Projekt za IPARD izradićemo u saradnji s čakovečkom firmom Kaja consulting Kristijana Mavreka.

Šta ako ne dobijete sredstva iz EU fonda?

- Investiciju pripremamo već godinu dana i svakako ćemo ići u to. Vodimo računa o svemu, kako bi nam projekat prošao. Imamo podršku Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodnog gospodarstva, njegove agencije za plaćanje, kao i svih drugih potrebnih institucija. Ako ne dobijemo sredstva, moraćemo ići u kredit. To ćemo napraviti. To hoćemo i nama to treba. U Belici imamo dobru tehnologiju proizvodnje krompira, bogomdanu zemlju za tu kulturu i dobru pakirnicu. Nedostaje nam jedino savremeno i moderno opremljeno skladište.

Kad bi mogla početi gradnja?

- S gradnjom planiramo krenuti u maju i završiti je u septembru iduće godine. Skladište nije prezahtevan niti prekomplikovan objekt. Računamo da bi početkom sezone u 2013. godini bilo u funkciji.

Šta tačno znači da proizvođači zajednički grade? Kako će se urediti vlasnički odnosi?

- Tih 18 ili 19 proizvođača planira otvoriti zasebnu firmu u kojoj će svi oni biti suvlasnici sa svojim udelima prema postotku zakupljene količine u skladištu. Na primer, ako netko u tih 15.000 tona ima svojih 1.500 tona, onda je on suvlasnik s 10 posto.

Hoće li vam se ta investicija isplatiti?

- Svoju šansu vidimo i u plasmanu našeg proizvoda u zemlje EU. Sada se belički krompir plasira u Srbiju, Bosnu i Hercegovinu, Makedoniju i Rusiju. Dok nismo članica Unije, ne možemo u nju izvoziti krumpir.

No, sada, kada pristupimo, imaćemo mogućnosti za to. Pogotovo stoga što se zemlje iz našeg susedstva pre ulaska u EU nisu dobro pripremile na tom području te time gotovo uništile svoju proizvodnju krompira. Tu prvenstveno mislim na Sloveniju i Mađarsku. U plasmanu našeg proizvoda i u te zemlje vidimo svoju šansu.

Agroklub 

Shares: