Poljoprivreda - Moja farma:Farme budućnosti - poljoprivredno dobro u zgradi | Svet

Farme budućnosti - poljoprivredno dobro u zgradi

četvrtak, 28 jul 2011 20:13

farma budućnosti Magazin za nauku Geo je na svom internet-portalu objavio priču o poljoprivredi budućnosti. Sa tim se eksperimentiše u Južnoj Koreji, gde je u jednoj zgradi postavljena takozvana "vertikalna farma".

Spolja sve izgleda kao moderna poslovna trospratna zgrada. Unutra, međutim, više podseća na "Odiseju 2001", jer se svaki sprat sastoji od mnogo paralelnih hodnika obasjanih LED-svetlima. Hodnici su provučeni između neobičnih nizova staklenih komora i cevi, i tek kada se pogleda kroz ta stakla, postaje jasno da je u pitanju veliko zatvoreno poljoprivredno dobro.

Zdrave, neprskane biljke

Tu se povrće gaji bez pesticida, sadi se, seje i žanje tokom čitave godine, nezavisno od vremenskih uslova ili ekoloških katastrofa. Prinosi su mnogo veći nego u staklenim baštama ili plastenicima. Biljke dobijaju ravnomernu svetlost od LED sijalica.

Na nešto manje od 450 kvadratnih etara ovog zatvorenog poljoprivrednog dobra dnevno se proizvede 125 glavica salate. Sve biljke dobijaju podjednaku količinu vode iz sistema za automatsko navodnjavanje, baš kao što se konstantno održavaju potrebna vlažnost i temperatura vazduha.

Setva je takođe automotizovana tako da se zrna raspoređuju u zemlju milimetarski precizno. Biljke su zdrave, neprskane i ukusne.

Maksimalna zaštita

Kada se govori o zatvorenoj biljnoj farmi, treba reći da ona ima velike prednosti u odnosu na plastenike ili staklene bašte. Jer, i jedna i druga vrsta veštačkih okruženja pružaju samo delimičnu zaštitu od spoljnih uticaja. Višestruko korišćenje iste zemlje smanjuje njenu plodnost.

Insekti i polen, baš kao i razne vrste gljivica, napadaju i kulture koje se gaje u veštački stvorenoj temperaturi i vlazi. Zatim, primenjuju se i razna sredstva za jačanje korenja ili forsiranje rasta biljaka.

Zatvorena farma ne zna za te probleme, jer samo osnovnim faktorima temperature, vlažnosti, dovoljne količine svetlosti i odricanjem od svih pesticida postiže željene rezultate.

Još pet godina do gotovog proizvoda?

Određeni problem zasad predstavlja potrošnja energije. LED-lampe troše struju, baš kao i ostala postrojenja koja održavaju biljne kulture. Iako proizvođač tvrdi da će snabdevanje strujom biti moguće iz obnovljivih energija, jedan eksperiment je pokazao zanimljiv rezultat: kada bi čitava godišnja žetva pšenice u SAD bila dobijena samo putem „vertikalnog farminga“ i obnovljivih energija, sektor obnovljivih energija bi morao da se uveliča 400 puta. Korejci žele da za pet godina, kada usavrše ovu vrstu farme, sa njom kao gotovim proizvodom izađu na tržište. To je valjda dovoljno vremena da se reše energetski problemi.

Deutsche Welle