Poljoprivrednicima ostalo još 20 dana za registraciju gazdinstava. Samo tako moći će da koriste novac iz agrarnog budžeta.

Stručnjaci upozoravaju da još uvek malo zemljoradnika koristi regrese i druge olakšice za povećanje proizvodnje hrane na svojim posedima. Uprkos novčanoj pomoći koju dobijaju registrovana gazdinstva, njihov broj se iz godine u godinu smanjuje. Imućniji poljoprivrednici koji su registrovali domaćinstvo lakše dolaze do bespovratnih sredstava. Oni siromašniji, kojih je i najviše, jedva i da mogu da registruju gazdinstvo, jer im je za socijalno, penzijsko i invalidsko osiguranje godišnje potrebno oko 70.000 dinara.

"Nemam nikakvu budućnost i nemam mogućnost da registrujem domaćinstvo", kaže Duško Petrović iz Velikog Izvora, kod Zaječara. Tek svako šesto gazdinstvo je registrovano i može da koristi regres za unapređenje stočarstva.

Perica Petković iz Velikog Izvora kaže da je prošle godine dobio novčanu pomoć od 12.000 dinara po kravi. "Imao sam novac i za bikove. Sada su to ukinuli. Ne znam da li ću dobiti novac za krave ove godine, ali priča se da će biti", kaže Perica Petković.

Ove godine, svako registrovano gazdinstvo koje se bavi većom proizvodnjom mleka, farme i kombinati dobiće dvostruko više para nego lane - 25.000 dinara po kravi. Na primer, domaćinstvo koje obrađuje 15 hektara zemlje i ima 15 krava dobiće ove godine iz agrarnog budžeta 210.000 dinara za ratarsku proizvodnju, 375.000 za krave i 450.000 dinara za premije za mleko.

"Novac koji daje država poljoprivrednim gazdinstvima je izuzetan i u velikoj meri pomaže svakom poljoprivrednom proizvođaču", kaže Milan Stegić, pomoćnik ministra poljoprivrede.

U agrarnom budžetu ima 25 milijardi dinara, što je samo 3,2 odsto republičkog budžeta. To je nedovoljno, tvrde stručnjaci, da se značajnije pomogne seljacima, jer je van državne podrške svako drugo domaćinstvo.

"Pod hitno bi trebalo što pre obezbediti finansijske uslove za povećanje broja gazdinstava koja koriste subvencije, kako bi barem malo poboljšali konkurentnost, imajući u vidu da smo izuzetno nekonkurentni u odnosu na evropske farmere", kaže Miladin Ševarlić, agroekonomista. To se naročito odnosi na seljake u pograničnim i brdsko-planinskim područjima, koji su i najsiromašniji. U agrarnom budžetu za te namene ima para. Izdvojeno je milijardu i 260 miliona dinara.

RTS