Priča da se jedan od najvećih trgovaca žitom Zoran Drakulić i njegov "Ist point", odnosno deo te kompanije koja se bavi žitarskim poslom, povlači iz agrarnog biznisa, izgleda je dobila epilog.

Naime, kako "Dnevnik" nezvanično saznaje u samoj kompaniji, "Ist pointov" deo koji se bavi agrarom u međunarodnoj trgovini preuzela je jedna od najvećih svetskih kompanija iz ove branše. Reč je o kompaniji iz SAD, koja dosad nije bila prisutna na evropskom tržištu. Dosad se, pomenimo, spekulisalo o tome da će Drakulićev agrarni posao preuzeti australijski, a potom američki investicioni fond, ali od toga, sve su prilike, neće biti ništa. Američka firma trebalo bi da preuzme posao u Srbiji od Nove godine, a paraf na ovaj dogovor bi trebalo da se stavi početkom decembra. 
– Došlo je do promene partnera u poslu ali nastavljamo dalje. Ulazak velikog svetskog partnera u trgovinu žitom zajedno s "Pointom" je veoma značajan za celokupno naše tržište, trgovinu, ali i za same poljoprivrednike – rekli su nam sagovornici upućeni u zbivanja u Drakulićevoj kompaniji.
Kako saznajemo, Amerikanci su preuzeli "Pointove" silose u Rumuniji, Mađarskoj i drugim okolnim zemljama, kao i firmu koja se u Srbiji bavi otkupom žita. Pošto je Drakulić već imao izgrađenu infrastrukturu na ovim prostorima, Amerikanci su odlučili da uđu s kapitalom. Inače, oni trguju na globalnom planu tokom cele godine, imaju svoje izvore i na južnoj hemisferi i u svakom trenutku u bilo kojem delu sveta mogu da ponude velike količine žita. Ovde će, naglašavaju naši sagovornici, doneti svež kapital, moći će da finansiraju proizvodnju žita u Srbiji, da ulaze u kooperativni odnos, odnosno snabdevaju proizvođače đubrivom, semenom...
Pomenimo i da Zoran Drakulić od letos više nije većinski vlasnik "Ist point holdinga LTD". Većinski deo kompanije, inače sa sedištem na Kipru, prodat je investicionim fondovima.
U međuvremenu se spekulisalo o tome da će, zbog velikih finansijskih problema, dići ruke od agrara. Međutim, tu ostaje, ali pod kapom američke firme. Recimo i da će "Ju point", kako smo saznali u firmi, ove godine iz Srbije izvesti 400.000 tona žita.
Inače, na tržištu žita u Srbiji je došlo do značajnih pomeranja u poslednje vreme jer su neke domaće kompanije dobrano ojačale. U prvom redu, to je "Viktorija grupa", koja je sada neprikosnovena na unutrašnjem tržištu žita, dok se, kada je o izvozu reč, pozicije nisu bitnije menjale. Naravno, ako izuzmemo "Ist", odnosno "Ju point".
– Svake godine se pojavljuju novi trgovci, ali je potrebno neko vreme da učvrste pozicije da bi na tržištu imali status ozbiljnih trgovaca. U svakom slučaju, najmanje se klima vrh – najjače kompanije su uglavnom tu gde jesu – kaže u razgovoru za "Dnevnik" direktor Fonda za žita Srbije Vukosav Saković. – Uslov da se trgovci održe u vrhu je finansijske prirode. Bitno je, naravno, i znanje, ali imamo mnogo mladih i sposobnih ljudi i to nam nije problem. Međutim, za ovaj posao bitna je finansijska stabilnost.
Naš sagovornik navodi da, na primer, "najobičniji" šleper pšenice od 25 tona košta 500.000 dinara, što znači da su za velike poslove potrebne velike pare. I u drugim zemljama je, veli, desetak velikih trgovaca.
Po njegovoj oceni, "Viktorija grupa", kojoj su donedavno primarne bile uljarice, brzo je jačala na tržištu zahvaljujući robnoj razmeni đubriva, semena..., odnosno kooperaciji s poljoprivrednicima i organizaciji proizvodnje. Reč je o domaćem tržištu jer u izvozu ona ne dominira. "Delta agrar" je, za razliku od "Viktorije" u silaznoj putanji, dok je "MK-komerc" na sigurnim pozicijama.

Jak prvi ešalon 
U prvom borbenom ešalonu, inače su, ako ne računamo "Ju point", "MK-komerc", "Delta agrar", novosadski "Agrotrejding", i naravno, "Viktorija grupa", koja, recimo, trenutno ima najveće zalihe pšenice u zemlji. Spekuliše se čak i o 400.000 tona.
Reč je o kompanijama koje barataju s najmanje 100.000 tona žita. Ne zaboravimo i kompaniju "Matijević", koja je bliža prvom ešelonu kada je reč o unutrašnjoj trgovini.
U drugom su, recimo, novosadski "Agroglob", beogradski "Granimpeks" i "Agroeksport"... U trećoj grupi je veliki broj "sitnijih" kompanija koje trguju u regionu. Prevoze robu kamionom ili vozom, najčešće od hiljadu do 10.000 tona.

 

Dnevnik